"Dosije Ćuran" je autentičan

– Ja sam taj izveštaj video u danu kada je Ćuruvija ubijen ili možda je to bio dan kasnije. Kada sam uveče došao na dežurstvo izveštaj mi je pokazao Stevan Nikčević, bivši zamenik načelnika beogradskog centra RDB-a. Taj dokument je definitivno postojao i u njemu je zapisivana istina – kazao je Važić dodajući da ne zna kako je „dosije Ćuran“ dospeo do medija.

„Dosije Ćuran“ je značajan za tok postupka zbog toga što se u njemu do detalja navode postupci operativaca RDB-a u danu kada je ubijen Slavko Ćuruvija. Između ostalog u tom dokumentu piše da je tadašnji načelnik beogradskog centra RDB-a, drugooptuženi Milan Radonjić tražio da mu se lično javlja svaka promena u Ćuruvijinom kretanju, kao i to da je pratnja obustavljena svega nekoliko minuta pre njegovog ubistva.

Svoje svedočenje danas je dao i Vladimir Martinović, bivši šef vračarske ispostave RDB-a. Prema njegovim rečima, rad komisije službe, koja je bila zadužena za istraživanje umešanosti RDB-a u ubistvo Ćuruvije, počeo je 2000. godine, nakon što su na čelne pozicije dovedeni Goran Petrović i Zoran Mijatović.

O njima dvojici govorio je i treći svedok, bivši direktor BIA Miša Milićević. Kako je naveo, Slavko Ćuruvija je bio prisluškivan i „devedesetih“, i to upravo po nalogu Zorana Mijatovića, tada prvog čoveka beogradskog centra RDB-a. Operativni deo posla, je prema Milićevićevim rečima, obavljao Goran Petrović. Ipak, on nije mogao da garantuje da je nalog za prisluškivanje dao Mijatović, ostavljajući mogućnost da je to učinio i bivši načelnik RDB-a Jovica Stanišić.

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999, ispred zgrade u kojoj je živeo u Beogradu. Optuženi su bivši načelnik DB-a Radomir Marković, bivši načelnik centra DB-a Beograda Milan Radonjić, bivši glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi DB Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak koji je u bekstvu.