Doživeti sto prvu 1Nadežda Pavlović Foto: R. Marković

Nedaleko od beogradske Kalenić pijace živi gospođa Nadežda Pavlović, nastavnica srpskog i nemačkog jezika u penziji. Ona je ove godine proslavila 101. rođendan.

Pokretna, puna vedrine, dobro pamti sve važne detalje, počev od života u bosanskom mestu Visoko, gde je rođena za vreme Balkanskog rata, do boravka u Vojvodini, izbeglištva sa ćerkom posle Drugog svetskog rata u Beogradu, smrti supruga, pa do današnjih dana, kada s ponosom pokazuje svima slike petoro praunučadi. Sin sa porodicom živi u Novom Sadu, a ćerka sa porodicom u Kaliforniji.

Sama živi već 36 godina, ali nikada nije usamljena. Nije se mnogo oslanjala na druge, uvek na sebe, jer koliko god da ti je zbog nečega teško, kako kaže – sam sebi ipak najbolje možeš pomoći. Nije ni sanjala da će doživeti stotu, jer, kaže, najduže u familiji živeo je njen deda, 82 godine.

– Snaga je u nama samima, samo je treba naći. Kad mi je u životu bilo teško, nikada se nisam predavala, uvek sam nastojala tada radim nešto što me interesuje, jer tada čovek manje misli o lošim stvarima, a u isto vreme nešto radom stvori – otkriva baka Nadežda.

Doskora je šetala Tašmajdanom, a sobni bicikl vozi svakodnevno. Još sa šest godina mama ju je upisala na gimnastiku, kojom se aktivno bavila do udaje.

Doživeti sto prvu 2
Foto: R. Marković

Već od pet sati ujutru, kad pogleda prve vesti na televiziji i emisiju o pravopisu, krene sa laganom fiskulturom pored otvorenog prozora. Čaša mlake vode i kašika meda dođe odmah zatim da pročisti organizam. Posle doručka, za užinu zna se – napitak od četiri vrste voća, kojim voli da ugosti svakog ko dođe u njen dom.

Ne vodi, kaže, mnogo računa o ishrani, jede i ono što je zdravo i ono što nije. Čokoladu voli više od svega. Kod lekara nije otišla poslednjih pet godina, povremeno joj dođe kardiolog da proveri kako joj radi srce, a od lekova uzima samo one za hipertenziju. Zbog toga se previše ne opterećuje, jednostavno živi. Ne sviđaju joj se previše oni koji „stalno nešto kukaju“.

Doživeti sto prvu 3
Foto: R. Marković

– Normalno je da te ponekad nešto zaboli, ali ja kažem sebi – u redu, proći će i prođe – kaže.

Društvo voli, ali i svoju samoću. Vesela, puna optimizma, zna da se našali. Interesantno je da svih ovih godina koliko je u penziji nijednom nije posetila klub za penzionere, kaže da joj više prijaju priče mlađih, jer je godinama navikla da se druži sa decom. Njeni časovi jezika, ali jedno vreme i istorije znali su da budu super zanimljivi, a decu je motivisala da uče.

– Teško je dati savet današnjim roditeljima i nastavnicima kako da vaspitavaju i uče decu. Vreme je drugačije. Sad se izlazi po kafanama u ponoć, deca su pred mnogim izazovima. Ranije toga nije bilo. Bili smo skromni, ali i srećni. Znao se red, kad se šta radi. Današnji roditelji sve manje vremena provode sa decom, jer brinu o egzistenciji, moraju više da rade, ili su ostali bez posla pa su nervozni, a dete traži pažnju, da zna da ste tu za njega – priča ova stojednogodišnjakinja.

Recept za dugovečnost mnogi su davali, a baka Nadežda navodi misao koju je jednom pročitala a sa kojom se u potpunosti slaže:

„Samo savestan čovek može dugo da živi, jeste da on mnogo radi, ali njegov život je organizovan, pa ga nikakvi stresovi, panike i trzavice ne mogu slomiti.“

Uz priču o jednom životnom veku baka Nadežde i kolače koje je zajedno sa svojom dugogodišnjom gerontodomaćicom Ljiljom umesila, vreme prosto proleti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari