Doživotna robija prvom pušaču u Evropi

List Pravda je 1940. godine na svojim stranama doneo priče o Roju Herisu, čoveku koji je dobio najveći autorski honorar na svetu, i o Špancu Rodrigu de Herezu, prvoj osobi koja se usudila da puši u Evropi.

Dramski pisac svetskog glasa, Bernard Šo, je za svoj literarni rad dobijao najveće honorare. Jedan američki izdavač je odlučio da, za svaku reč, plaća Šoa jedan dolar, a pored toga se i svaki znak interpunkcije računao kao jedna reč.

Uprkos ogromnom honoraru i načinu na koji ga je Šo zadobio, čovek po imenu Roj Heris je uspeo da ga nadmaši. Metalski radnik iz Amerike je za jedan naslov, od svega tri reči, dobio neverovatnu svotu od pet hiljada dolara.

Naslov od tri reči se tražio za filmski konkurs u kojem je učestvovalo 132.000 ljubitelja. Tražio se najprikladniji i najduhovitiji naslov za jedan veliki holivudski film koji se u to vreme snimao.

Među mnoštvom kandidata za prvu nagradu, Roj se našao na prvom mestu, gde ja za svaku napisanu reč dobio po 1.666 dolara i 66 centi. Za presrećnog Herisa se može reći da je dobio najveći autorski honorar na svetu.

Španac Rodrigo de Herez bio je prvi čovek koji se usudio da puši u Evropi. Od svog prijatelja iz Amerike, De Herez je dobio veliki paket s duvanom, koji je tom prilikom baš zavoleo.

Od kada je primio paket, počeo je da puši od kuće, što se njegovoj ženi uopšte nije dopalo s obzirom na to da joj je duvanskim dimom kvario zavese i nameštaj. Videvši da on nikako ne prestaje, senjora De Herez je odlučila da ga prijavi inkviziciji, pa je tom prilikom dobio doživotnu robiju.

Pušten je nakon šesnaest godina, a u njegovom rodnom selu je otkrivena spomen-ploča, na kući njegovih potomaka, sa natpisom: „Ovde se rodio mučenik pušenja, Rodrigo de Herez. Ovaj spomenik mu podižu zahvalni pušači iz Španije“, piše list Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme piše o slučaju „crnog džempera“ zbog kojeg je došlo do uvrede, tužbe, ali i novčane kazne u iznosu od 900 dinara.

Život studentkinje filozofije, Slobodanke, iskomplikovao se kada je gospođa Ilić od nje pozajmila crni džemper.

Gđi Ilić džemper je zatrebao da ga pokaže svojoj ćerki. Iako se Slobodanka odselila posle mesec dana, krenula je češće da navraća baš zbog tog džempera, kojeg kao da je zemlja progutala.

Ilićka je odugovlačila, dajući razne izgovore da bi na kraju izvređala studentkinju, rekavši joj da od nje nije ni dobila ikakav džemper.

Studentkinja je sa svojim kolegom, sinovcem gospođe, otišla da vidi njegovu tetku, ali je zapravo samo čula uvrede zbog kojih je Ilićka završila na sudu.

Njen muž je pokušao da izmoli Slobodanku da povuče tužbu, ali je ona želela da istera pravdu. Na kraju je sudija proglasio optuženu krivom za utaju i uvredu.

Više o tome može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.