Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta u Novom Pazaru u proseku je manja za 13, 5 odsto u odnosu na prethodni period. Cilj ovakve odluke lokalnog parlamenta su efikasnija legalizacija bespravno izgrađenih objekata, pribavljanje odobrenja za izgradnju i veći prliv sredstava u gradski budžet. Područje Novog Pazara podeljeno je na pet zona: ekstra, prvu, drugu, treću i četvrtu, a prva, druga i treća imaju još po dve podzone.
Do sada korišćenje kvadratnog metra građevinskog zemljišta u ekstra zoni za stambene objekte bilo je 1.795 dinara, za pomoćne 902, potkrovlja i tavanski prostor 1.259, proizvodne i uslužne objekte 2.814 i 3.610 dinara za ostale poslovne objekte. U četvrtoj zoni ove cene kretale su se od 357 dinara za stambene do 734 za ostali poslovni prostor. Posle odluke o smanjenju cena, investitori će plaćati u ekstra zoni 1.440 dinara za stambene objekte, 720 za pomoćne, 1.040 za potkrovlja, 2.320 za proizvodne i uslužne objekte i 2.960 dinara za ostale poslovne objekte. Legalizacija bespravno izgrađenih objekata i pribavljanje odobrenja za izgradnju u četvrtoj zoni sada košta za stambene 320 dinara po kvadratnom metru, 160 je za pomoćne i potkrovlja, 400 za proizvodne i uslužne delatnosti i 480 za ostale poslovne objekte.
Novina kod ove vrste plaćanja je što obaveze, prilikom legalizacije, ne mogu da se plaćaju u ratama. Prethodna odluka imala je odredbu kojom se za 30 odsto umanjuje visina naknade investitorima koji svoje obaveze izmire odjednom ili 30 odsto uplate odmah, a ostalih 70 odsto sa rokom otplate na tri godine u jednakim mesečnim ratama. Ove odredbe su ukinute, jer je praksa pokazala da investitori posle dobijanja odobrenja za izgradnju i prijave radova, odustaju od zaključenja ugovora. Izbrisana je i odredba kojom se reguliše hipoteka kao sredstvo obezbeđenja plaćanja naknade u ratama. Naime, ako je dug za korišćenje građevinskog zemljišta prosečno oko 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, od vlasnika se zahtevalo da stavi hipoteku na objekat čija je tržišna vrednost viša od 50 hiljada evra. To je bio i jedan od razloga što investitori takvih objekata nisu hteli da plaćaju u ratama i odustajali su od pribavljanja dokumentacije za izgradnju. U ovom gradu je veoma teško da se utvrdi broj bespravno izgrađenih objekata. Prema nekim procenama ima ih oko 10 hiljada i njihova legaliazacija jedan je od načina za punjenje gradske kase.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
