„Dr Gugl“ najpopularniji u Srbiji

Ovaj procenat znači da su stanovnici Srbije među obuhvaćenim zemljama lideri u pogledu potrage za informacijama o zdravlju na mreži.

Na nivou Evrope više od polovine Evropljana – 54 odsto  ističe da su se češće okretali onlajn izvorima radi istraživanja zdravstvenih problema.

Značajan procenat Evropljana, njih 36 odsto, takođe koristi internet za informacije o uzimanju lekova, njihovim indikacijama i neželjenim reakcijama, u čemu prednjače stanovnici Rusije (62 odsto) i Ukrajine (58 odsto).

Istraživanje je takođe pokazalo da bi u Srbiji čak 82 odsto stanovnika bilo spremno da koristi elektronsko uputstvo za pacijente, kao i elektronske letke i liflete sa informacijama o proizvodima, npr. skeniranjem koda na pakovanjima lekova, što Srbiju svrstava na šesto mesto od 15 anketiranih zemalja. 

Takođe, lečenje putem veb kamere spremno je da prihvati 60 odsto stanovnika Srbije, u slučaju  lakše ili sekundarne bolesti, što je malo iznad evropskog proseka od 57 procenata, čime se Srbija našla na petom mestu iza Portugalije, Španije, Italije i Velike Britanije u pogledu spremnosti za takav vid konsultacija sa lekarom.

Međutim, iako svaki četvrti Evropljanin ovaj način konsultacija smatra sjajnim napretkom, ističući i značajnu uštedu u vremenu, jednak broj njih to kategorično odbija (24 odsto) naglašavajući da mnogo više ceni ličnu interakciju sa lekarom uprkos napretku tehnologije.

Rezultati istraživanja, u drugoj godini Covid pandemije, takođe ukazuju da bi danas manji broj Evropljana prihvatio „lečenje na daljinu“ (57 procenata) u odnosu na 2020. godinu, kada ih je čak 70 procenata pozdravljalo ovu opciju. Dakle, uprkos naglom porastu digitalizacije, 13 procenata manje stanovnika Evrope danas želi „lečenje na daljinu“, dok je u porastu težnja za konsultacijama uživo i to sa 11 procenata u 2020. na 24 procenta Evropljana u tekućoj godini.

Štadin zdravstveni izveštaj obuhvatio je 30.000 ispitanika iz 15 zemalja. Dodatne informacije o Štadinom Zdravstvenom izveštaju možete pronaći na sajtu kompanije Hemofarm.

Aplikacije nisu popularne

U pogledu analognih medija, zdravstvene aplikacije nisu posebno popularne u Evropi. Samo 7 odsto ispitanika je potvrdilo da ih koristi, a čak 30 odsto Evropljana ih ne smatra korisnim. U pogledu spremnosti da prihvate zdravstvene aplikacije na svojim mobilnim telefonima, građani Srbije su i u ovom slučaju  malo iznad evropskog proseka, jer njih devet odsto već koristi takve aplikacije, a više od petine (22 odsto) veruje da bi im takve aplikacije mogle pomoći u postizanju bolje onlajn komunikacije sa svojim lekarom.