Dr Ivana Rudić Biljić Erski, ginekološkinja: O endometriozi, bolesti savremenog doba

Svetski dan endometrioze obeležava se u martu. Tada struka organizuje mnogobrojne edukacije u cilju podizanja svesti kod žena o tome koliko zapravo ova bolest može da izazove zdravstvenih komplikacija i da promeni način života.

Na žalost, u našoj zemlji se malo govori ovoj bolesti.

– Endometrioza je nekako pod velom tajne. Ima genetsku, hormonsku i imunološku predispoziciju. Kod nas se žene jako kasno javljaju ginekologu jer se, na žalost, simptomi endometrioze poklapaju sa simptomima oboljenja drugih organa. To je najčešće bol u lumbalnom delu kičme, glavobolja, nadutost. Upravo ta široka i varijabilna simptomatologija dovodi do toga da žene ostaju dugo ispod „radara“. Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentkinjom, pregleda, ultrazvučne dijagnostike, tumor markera i magnetne rezonance male karlice, a zlatni standard je laparoskopija uz patohistološku verifikaciju, kaže za Danas ginekološkinja dr Ivana Rudić Biljić Erski.

Prema njenim rečima, endometrioza se leči medikamentoznom terapijom, hiruškim putem, ili kombinacijom obe.

– Ova bolest je hronična, progresivna i upalna.Karakteriše je pojava tkiva sluznice materice – endometrija na različitim organima u telu žene.To su najčešći organi unutar karlice i trbušne šupljine: jajnici, jajovodi, ligamenti koji stabilizuju matericu mišićni deo zida materice, rektum i mokraćna bešika. Jako retko endometrioza može da zahvati pluća, CNS, kožu. Za vreme menstrualnog ciklusa žena sa ovom bolešću krvari ne samo iz materice nego i iz svih endometriotičnih ognjišta. To dovodi to aktivacije faktora zapaljenja, oziljnih promena, priraslica, promena anatomije organa male karlice što ima za ishod hroničan bol i disfunkciju organa, kaže naša sagovornica.

Ona naglašava da se endometrioza pojavljuje u reproduktivnom periodu izmedju 18. i 50. godine života.

Iskustvo je pokazalo da je, u porodicama gde su sestre i majke obolele od endometrioze, 6 do 9 puta je veća verovatnoća da će se ona pojaviti u okviru familije.

– U poslednjih nekoliko godina, studije su pokazale da je endometrioza i imunološki podkrepljena. Žene koje imaju neko autoimuno oboljenje imaju veći rizik da dobiju ovu bolest, nego ostatak populacije i obrnuto – kod žena koja imaju endometriozu ne tako retko srećemo autoimuna oboljenja. Faktori rizika su: rana prva menstruacija, kratki menstrualni ciklusi, obilne menstruacije, abnormalnosti materice, prekomerna upotreba kofeina, gojaznost i slabija fizička aktivnost.Protektivni faktori javljaju se kod žena koje su rađale, koje koriste ili su koristile kombinovanu oralnu kontracepciju, objašnjava ginekološkinja Rudić Biljić Erski.

Simptomi endometriozu su: bolne menstruacije, bolni odnosi, obilni ciklusi, hroničan tup bol u maloj karlici, smetnje od gastrointestinalnog trakta – opstipacija, dijareja, mučnine, česte su glavobolje, depresija i anksioznost.

– Oko 10-12 odsto žena je bez simptoma i upravo iz tog razloga je realnu zastupljenost endometrioze teško utvrditi. U Srbiji se godišnje sa simptomima javi od 110.000 do 150.000 žena sto bi značilo da od ove bolesti boluje u proseku svaka petnaesta. Opcije lečenja zavise i od godina starosti pacijentkinje, simptoma, hormonskog statusa i nalaza prilikom laparoskopije. Medikamentozna terapija se preporučuje kod mladih osoba, kod žena za koje znamo da će u skorije vreme “ući“ u menopauzu, i kod adenomioze. Endometrioza ne može da se izleči, ali možemo da smanjimo bol, očuvamo plodnost, poboljšamo kvalitet života.Ova bolest može da izazove ozbiljne posledice po reproduktivno zdravlje žene ali i psihičke tegobe tako da je jako bitno raditi na prevenciji ali i na podizanju svesti, edukaciji žena, lekara i javnosti, navodi doktorka.

Endometrioza je bolest koja zahvata više od 200 miliona žena širom sveta.