Glavni ćutolog Javnog servisa: Ko je Dragan Bujošević, direktor RTS, koji godinama ispunjava uslov za penziju?

Iako već godinama ispunjava uslove za penziju, Dragan Bujošević postojano, kano klisurine, stoji na čelu RTS-a kao generalni direktor, dok građani Srbije, bar oni koji nisu zadojeni režimskom propagandom, gledaju kako on iz dana u dan propada.

Glavne kritike upućene su pre svega na informativni program gde ne možete čuti drugo mišljenje sem onog koji propagira vladajuća većina.

Ako im se slučajno i potkrade neki gost sa drugačijim mišljenjem, njegovo vreme će biti ograničeno a glas ućutkan „grlatijim“ sagovornikom.

Ni to nije toliki problem, kao činjenica da RTS, poput noja, zabija glavu u pesak, ne vidi i ne bavi se aktuelnim temama i aferama poput Savamale, Krušika, Jovanjice, „Helikoptera“, Doljevca…

„Vaše pravo da ne znate ništa“ sem onoga što SNS želi da znate, mogao bi da bude novi slogan javnog servisa.

Sem informative koja je godinama kritikovana, sada je na udaru i zabavni program RTS-a jer je, prema navodima predsednika UO RTS-a Branislava Klanščeka, tu bilo raznih malverzacija sa emitovanjem emisija iz privatnih produkcija u vlasništvu zaposlenih na javnom servisu.

Dragan Bujošević je odgovorio saopštenjem, pritom ne demantujući ove navode.

Dakle, ponovo je ćutao kao i godinama unazad kada je javni servis bio na udaru.

Dragan Bujošević je rođen je 1954. godine u Beogradu.

Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka.

Radio je u Politici od 1976. do 1989, a od 1989. do 1993. bio je na poziciji urednika deska i zamenika glavnog urednika “Politika the international weekly”.

Od 1993. do 1997. radio je u NIN-u kao novinar, na poziciji pomoćnika i zamenika glavnog urednika.

Bio je glavni urednik magazina “Evropljanin” od 1997. do 1999. U NIN-u je ostao do leta 2002, a od 2001. do ukidanja u aprilu 2006. radio je za BK televiziju autorsku emisiju “Nije srpski ćutati”.

Dobitnik je mnogobrojnih novinarskih priznanja među kojima su godišnja nagrada “Politike”, nagrada “Duda Timotijević” za unapređenje tv-novinarstva, nagrada BK fondacije za novinarstvo i publicistiku 2002, i nagrade “Staša Marinković” lista Danas za analitičko novinarstvo 2008.

Objavio je knjigu “5. Oktobar – 24 časa prevrata”.

Kako se navodi na sajtu Istinomera, list “Evropljanin” ostao je, između ostalog, upamćen i po objavljivanju otvorenog pisma predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću “Šta je sledeće Miloševiću”, koje potpisuju Aleksandar Tijanić i Slavko Ćuruvija, 19. oktobra 1998. godine.

Čuveno pismo objavljeno je za vreme Bujoševićevog uređivanja “Evropljanina”.

U pismu je od tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića između ostalog bilo zahtevano da raskine koaliciju sa Vojislavom Šešeljem i Srpskom radikalnom strankom, sklopi mir sa vladajućom koalicijom u Crnoj Gori, povrati međunacionalno poverenje unutar SR Jugoslavije i uključi predstavnike nacionalnih manjina u politički sistem države, zaustavi hajku na medije i novinare i zauzme se za povlačenje Zakona o univerzitetu.

Dva dana nakon objave otvorenog pisma Miloševiću, Skupština Srbije je 21. oktobra 1998. po hitnom postupku usvojila Zakon o javnom informisanju koji je predviđao oštre kazne za medije, a osim Evropljanina kažnjen je i sam Bujošević.

Široj javnosti je postao poznat kao autor emisije “Nije srpski ćutati“ koja je emitovana na BK televiziji od 2001. do 2006. godine.

Od 2008. do 2013. bio je glavni i odgovorni urednik lista “Politika”, a nakon toga je prešao na Prvu srpsku televiziju gde je od 2011. do 2015. vodio emisiju “Stav Srbije”.

Za generalnog direktora RTS-a izabran je 5. maja 2015. a na toj poziciji se nalazi i danas.

Najupečatljivi događaj iz karijere direktora je upad demonstranata “Jedan od pet miliona” u zgradu javnog servisa u martu 2019. uz, između ostalog, zahtevom za njegovu smenu.