Sagovornici Danasa o izjavi Dragana Bujoševića: Da li je RTS kičma ili uvreda pristojne Srbije?

Dragan Bujošević, čovek koji već osam godina vodi RTS sa pozicije generalnog direktora pobrinuo se da jubilej ne prođe nezapaženo.

„Danas, kao i u najvećem broju svojih godina u kojima je postojao, RTS je bio kičma pristojne i normalne Srbije. To je ono što građani Srbije sasvim dobro osećaju i RTS je zbog toga televizija koja uživa najviše poverenja publike, odnosno građani Srbije najviše veruju RTS-u“, kazao je Bujošević za RTS-ov prilog povodom godišnjice televizije.

Ovu izjavu Bujoševića o „kičmi pristojne i normalne Srbije“ sagovornici Danasa različito tumače u zavisnosti od ugla posmatranja. Oni koji su profesionalno povezani sa RTS-om skloni su da se sa njom slože, uz izvesne rezerve. Međuitim, oni koji javni servis posmatraju spolja, kaže da je Bujoševićeva tvrdnja daleko od istine.

Jedan od takvih je i Rade Veljanovski, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka koji je značajan deo novinarske karijere proveo radeći u sistemu koji će postati Radio-televizija Srbije. Pre nego što početkom devedesetih sklonjen, Veljanovski je obavljao funkciju glavnog i odgovornog urednika Prvog programa Radio Beograda.

„Mogu da razumem zbog čega Dragan Bujošević daje ovakve izjave, imajući u vidu da on ima stalnu potrebu da opravda svoju ulogu u uspostavljanju onoga što danas predstavlja RTS. Ta izjava je, međutim, daleko od istine. RTS je jedino u periodu dok se još zvao Televizija Beograd, na mahove mogao da opravda takvu izjavu. Međutim, otkako je 91’ godine preimenovan u RTS, ova kuća, uz izvesne uspone i padove, ipak ne daje konstruktivan doprinos izgradnji profesionalne medijske scene i demokratskog društva“, smatra Veljanovski.

Branislav Klanšček, predsednik Upravnog odbora RTS-a nije uvek delio mišljenje sa Bujoševićem. Međutim, po ovom pitanju je sklon da se sa njim složi.

„RTS jeste najverniji hroničar društvenih događaja u poslednjih 65 godina. Imao je svoje uspone i padove, ali je nesporno delio sa ovim društvom sve što mu se dešavalo, uključujući i bombardovanje. U tom kontekstu, nije neosnovano tvrditi da je RTS predstavljao kičmu pristojne i normalne Srbije“, navodi Klanšček.

Uz opasku da mu je izjava zvučala elitistički, pa i pomalo uobraženo, novinar Predrag Azdeljković koji je takođe član UO RTS-a navodi da sa njom mora u neku ruku da se složi.

„Na gledaocima je da kažu šta misle o RTS-u, a ne na direktoru. Međutim, to na stranu, mislim da je donekle u pravu, iako ima još da se radi kako bi se dostigao taj nivo pristojnosti“, ističe Azdeljković.

Jedan od najglasnijih kritičara uređivačke politike RTS-a prethodnih godina bio je naučni savetnik Instituta za fiziku Slobodan Prvanović. Osim javnih istupa, Prvanović je organizovao i potpisivanje apela kojim se traži od javnog servisa da o svim aktuelnim pitanjima i akutnim problemima u političkoji i društvenoj sferi izveštava objektivno, istinito i profesionalno. Apel je potpisalo 140 doktora nauka.

Nešto kasnije, Prvanović je pokušao da sistem promeni iznutra, prijavljujući se za člana Upravnog odbora, ali nije izabran.

Upitan da prokomentariše izjavu Dragana Bujoševića, Prvanović napominje da RTS predstavlja kičmu pristojne Srbije, tačno onoliko koliko kičme ima lično generalni direktor ove kuće.

„Tokom čitavog svog mandata na mestu generalnog direktora Bujošević je pokazao da mu nije stalo do mišljenja pristojne Srbije, ali ni do istinitog, objektivnog i potpunog informisanja građana. Ta njegova izjava ne predstavlja ništa više od floskule kojom može jedino da zamaže oči ekipe koja ga okružuje i iznervira istinski pristojan deo društva“, zaključuje Prvanović.