„Ne može neko da završi specijalizaciju ortopedije i ne radi operaciju kuka, a i toga ima“: Dragan Delić o najvećim problemima u srpskom zdravstvu

Dodaje da su prvi problem u njihovom rešavanju finansijski aspekti.

„Vučić je i rekao da je potrebno novca. Zdravstvo nije besplatno, veoma je to skup sistem. Mi oko sedam puta manje odvajamo za zdravstvo po glavi stanovnika od Evrope. To je podatak iz 2019. glodine, ne znam koliko je danas, ali bilo je 17 puta manje nego u Norveškoj. Svuda u svetu se odvajaju velika sredstva za zdravstveni sistem.U problem da li nam nedostaju odgovarajuća finasijska sredstva da bi se te liste čekanja rešile, neću da ulazim. Drugi veliki problem koji postoji je pitanje povećanog priliva bolesnika sa hroničnim bolestima. Imamo sve stariju populaciju, o tome se malo govori, ali to jeste istina. Kada imate stariju populaciju povećava se broj osoba sa dve ili više hroničnih bolesti. Starijih od 65 godina za poslednjih 10 godina je pet odsto više. Sve starija populacija, sve više bolesnika“, ocenjuje on.

Zapostavljen preventivni rad

Prema rečima Delića, ne manje važna stvar je nešto što smo mi zapostavili – preventivni rad.

„Prevencija sprečava ovoliko veliki priliv bolesnika koji zahtevaju, recimo, neke hirurške tretmane. Gotovo se ništa nije radilo na prevenciji koja sprečava pojavu nekih bolesti. Ovo što se sad radi ovako stihijski i kampanjski to je sekundarna prevencija da se blagovremeno dijagnostikuju neke bolesti. Tako niko u svetu ne radi. Sekundarna prevencija jeste veoma bitna i pripada primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ne možete prevenciju da obavljate u sekundarnim i tercijalnim ustanovama. Jer su te ustanove, bolnice i klinike, zadužene za vrh medicine, one moraju da budu odvojene samo za najteže bolesnike, između ostalog, da se skinu liste čekanja. Na takvu prevenciju koju sada imamo rasipaju se velika sredstva i na neki način to je marketing“, ističe sagovornik Danasa.

I treći problem, kaže Delić, jeste što nemamo dovoljno specijalista, kompetentnih lekara koji mogu taj teret da posnesu.

Partijsko zapošljavanje

„Imate odluku iz 2013. godine koja i danas važi o zabrani prijema u radni odnos u javnom sektoru. Ne možete da primite mladog lekara, a da ne pitate tu komisiju Vlade Srbije za odobrenje. Ja sam 2014. godine, kao predsednik Zdravstvenog saveta, uputio Ministarstvu zdravlja dopis u kojem sam sve negativne stvari naveo zbog te odluke – diskontinuitet u kadrovima, ako ja odem u penziju ko će me naslediti, partijsko zapošljavanje i korupciju. Ako imate mali broj prijema lekara, a o tome odlučuje neka komisija, onda će biti primljeni znate ko. Tu odluku treba hitno ukinuti jer kadrovska politika zaista mora da bude dugoročna, promišljena, planska. Organizaciju rada u ustanovi valjda zna njen direktor i stručni kolegijum. Znaju koliko im lekara ide za pet godina u penziju i već sada polako moraju da spremaju kadrove koji će ih zameniti“, napominje on.

Kadrovska politika jako loša

Delić ocenjuje da kadrovska politika u zdravstvu veoma loša, a veliki su problem direktori u statusu vršioca dužnosti – v.d.

„Većina njih su nekompetentni, čast izuzecima. Direktor može da organizuje tako posao da smanji liste čekanja, a ne da čeka da mu Ministarstvo zdravlja to signalizira. V.d. direktori, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, mogu u tom statusu da budu samo šest meseci. Neki od njih su godinama, što je pokazatelj pogrešnog rukovođenja zdravstvenim sistemom. Direktor mora da se pojavi na javnom konkursu sa planom i programom, a o čemu mora da se izjasni stručni kolegijum. A, ne da ga minisratstvo postavlja po nekim svojim kriterijumima“, ističe on.

Delić smatra da mora da se promeni rukovođenje, ali i organizacija zdravstvenog sistema.

Imamo 1.800 specijalista manje

„Govorim i o dvosmenskom radu, tamo gde to može. Klinika može da radi prepodne i popodne. Ali, tu treba kadrova. Dolazimo do osnovnog problema da mi imamo za poslednjih 10 godina 1.800 specijalista manje nego 2011. godine. A, specijalisti nose zdravstveni sistem. Sad su oni dali velikom broju lekara specijalizaciju. Međutim, i kad je oni završe moraju još pet godina da rade kao specijalisti da bi upoznali način rada i postali familijarni sa tim problemom. Ne možete stvoriti kadar preko noći. I ne može neko da završi specijalizaciju ortopedije, a da ne radi operaciju kuka. Dobio sam informaciju da imamo i takvih primera. Te operacije nisu ekskluzivno pravo Beograda, Niša, Novog Sada“, priča Delić.

On, kao moguće rešenje svih ovih problema vidi, u jeidnstevnom zdravstvenom sistemu koji bi se sastojao od državnog, privatnog i vojnog.

„ I vi sa zdravstvenom knjižicom možete da idete gde hoćete. Zašto bih čekao operaciju katarakte, kuka, ako mogu da idem privatno. Istovremeno, trebalo bi i nagraditi zdravstvene radnike. Ne treba da bude dopunskog rada, ali lekar specijalista, kardiohirurg, neurohirurg, trebalo bi da zarađuje oko 3.000 evra mesečno. Uostalom, u specijalnoj vojnoj jedinici s osnovnom školom imaju osnovnu platu 2.000 evra“, navodi Delić i dodaje:

„Para ima, laž je da ih nema“

„ Para ima, laž je da ih nema. Pitanje je samo njihove preraspodele. Dakle, moramo imati kvalitetan zdravstveni kadar, ali i da ne bude dopusnkog rada kako bi oni tokom prepodneva dali sve od sebe u ustanovi u kojoj rade. A, ne prepodne tamo, a popodne privatno. Državni lekar plaćen je 1.100 evra mesečno. On vidi koliko drugi dobijaju. Moraju u čitavom tom sistemu da budu čisti računi. Nema više entuzijazma. Svaki rad mora da se ceni i nagradi. Odliva se novac i na koruptivne radnje, mi smo bili na 104. mestu po Indeksa percepcije korupcije, pa dajte nešto para od te korupcije za zdravstveni sistem. I ne verujem da probleme u zdravstvu, uključujući liste čekanja, nadležni hoće da reše suštinski, fundametalno, već marketinški.“

Nivo korupcije

Podsećanja radi, prema izveštaju međunarodne nevladine organizacije Transparensi internešnel, nivo korupcije u Srbiji u 2023. bio je najnepovoljniji u prethodnih 12 godina

Srbija je pala tri mesta niže u odnosu na 2022. i zauzela 104. mesto od 180 zemalja i teritorija sveta po Indeksu percepcije korupcije, koji ta organizacija meri svake godine.