Među građanima na blokadi puteva u Srbiji, zbog neslaganja da se menjaju zakoni o referendumu i eksproprijaciji, našli su se poljoprivrednici poručujući da će među prvima osetiti posledice loših zakonskih predloga.
Njihov položaj godinama se urušava sa ovom vlašću, kaže Dragan Kleut, koordinator odbora za poljoprivredu Skupštine slobodne Srbije i predsednik Udruženja poljoprivrednika Banata, koji navodi da država godinama zakida poljoprivrednicima sve moguće vidove pomoći a sada su dodatno suočeni sa pretnjom da ostanu bez imovine, koja je im je ujedno radno mesto i fabrika na otvorenom.
Šta poljoprivrednike izvodi na ulicu, na blokadu, zašto su ogorčeni?
Ovakvim predloženim zakonom vlast omogućava stranim invetsitorima da nas kupe u pola cene. Da kupe zemljište u Sbiji u pola cene. Mađarska je bila dovedena u situaciju da su joj bile ogromne količine zemlje prodate, a da je kasnije morala da ulaže ogromne pare da povrati vlasništvo nad poljoprivrendim zemljištem. To nas u Srbiji isto čeka, pitanje je momenta. Nije ovaj zakon fokusiran samo na Rio Tinto, nije samo fokusiran na Linglong, koji je završena priča i kome je dato 500 hektara zemljišta prve klase, fabrici direktno 100 hektara a ostalo oteto za celu industrijsku zonu, iako preko puta te lokacije u Zrenjaninu postiji zemljište lošije klase. To sve pokazuje lošu nameru i nebrigu prema svojim prirodnim resursima, koju ima ova vlast. Mi ćemo biti u ozbiljnom problemu ako se nekom investitoru dopane neko selo, neka oblast, neki kvart u nekom gradu i poželi da to kupi i tamo nešto gradi, fabriku, hotel ili farmu svinja, što smo imali situaciju sa Tenisom da je tražio 74.000 hektara da gradi 24 farme svinja. Imamo situaciju da smo bukvalno svi stavljeni na rasprodaju, nema zaštićenih. Sa ovim zakonom nema zaštićenih građana, nema zaštićenih članova stranaka, pa ni SNS članova, možda samo malog broja njih. Ovakav zakon preti svima. Niko neće nikakvim političkim članstvom biti zaštićen, i to ljudi treba da shvate i budu svesni da treba da podrže ove proteste, da ne bude sutra kasno. Kuća i zemlja, jednom rečju Srbija, brane se na blokadi.
Šta bi za poljoprivrednike značilo usvajanje novog predloga zakona o eksproprijaciji?
Ogorčeni smo ovakvim predlogom zakona, koji je Skupština usvojila, dolazimo u situaciju da je dovoljno da država proglasi neki projekat od značaja i da se bilo kome od nas po hitnom postupku oduzima imovina. Imovina nisu samo poljoprivredno zemljište, več i stanovi, kuće i lokali, a hitnost donošenja odluke o eksproprijaciji naročito je zabrinjavajuća. U Banatu su poljoprivrednici prvi na udaru, zbog gradnje auto-puta već su im obeležene njive ze oduzimanje. Ljuti su zbog svega ali ne zato što će se ovde graditi autoput jer je to infratsruktura korisna za sve građane Srbije, već zbog činjenice da se izradom prostornog plana tendenciozno biralo kvalitetno zemljište i time onemogućava sleljak da bude konkurentan i zadrži kvalitetnu zemlju.
U čemu je razlika između gradnje puta po starom i po novom zakonu, šta to menja kod poljoprivrednika?
Starom zakonu o eksproprijaciji ništa ne fali. Po prostornom planu i programu za izgradnju auto-puta Beograd-Zrenjanin, biće oduzeto dosta poljoprivrednog zemljšta, od Padinske skele do Zrenjanina i Žablja, pa dalje do Novog Sada. Projekat je radila jedna privatna firma iz Novog Sada, a trasa puta tendenciozno prolazi i kroz Padinu i Kovačicu, i kroz Orlovat, Stajićevo i Ečku. Sve je to preko dobrog zemljišta, iako je postojala mogućnost da se samo izmeštanjem kilometra, dva, paralelno sa tom trasom kojom ide auto-put zahvati zemljište šeste i sedme klase. Smatramo da je to tendenciozna i zla namera ove vlasti, koja već godinama pokušava da uništi seljaka i da ga onemogući da živi od svoje zemlje. Iako zemljište još nikome nije oduzeto i postupak nije počeo da se sprovodi po starom zakonu, preti opasnost da dođemo u situaciju da novim predlogom zakona ekspresno ostanemo bez zemljišta prve i druge klase po izuzetno niskim cenama. Cene koje se trenutno nude na tržištu, na autu-putu prema Šidu, za njive sličnog kvaliteta i klase kao kod nas u Banatu, su 82 dinara po kvadatnom metru što je duplo niža cena od tržišne. Kod nas u u Banatu je tržišna cena hektara od 12.000 do 15.000 evra. Naš aktuelni zakon o eksproprijaciji omogućava da se plati 82 dinara po metru kvadratnom za eksproprisano zemljište, što izlazi 820.000 dinara za hektar ili oko 6.000 evra po hektaru, što je polovina vrednosti našeg zemljišta. Za izgradnju jednog auto-puta država bi morala da ponudi minimalno duplo veću cenu od tržišne cene, da bi poljoprivrednici iole bili zadovoljni i hteli da pristanu na tako nešto. U ovoj situaciji imamo veliki otpor poljoprivrednika prema izgradnji auto-puta, prvenstveno zbog klase zemljišta koja je nerealno stavljena za taj projekat. Neverovatno da mi najplodnije zemljište uništavamo i stavljamo pod asfalt.
Šta još poljoprivrednicima smeta u predloženom zakonu o oduzimanju imovine?
Stari zakon o eksproprijaciji nema razloga da bude promenjen. A kod novog predloga zakona puno je stvari koje smetaju. Njime bi, zapravo, trebalo da svi mi kao građani imamo poverenja u jednog čoveka u pogledu naše imovine, zato što kod nas u državi ne odlučuju ni parlament, ni predsednik Vlade, niko drugi već jedan čovek. Prvo, smeta kratak rok za takav postupak, hitnost, jer ljudi neće moći nikakav postupak za tako kratko vreme da pokrenu. Zamislite sada stočare, recimo te ljude u Gornjim Nedeljicama, gde imamo situaciju da će neko da im dođe i da oni sa stočnim fondom i svojom poljoprivrednom mehanizacijom treba da se isele za šest dana. Situacija je katastrofalna i što se tiče odlaganja mašina, neko može da vam zauzme zemljište i njivu koja je pored autoputa ili bilo koje investicije a da vi tu ne možete ništa. Za sada ne znamo ni cenu koliko bi bilo zauzimanje zemljišta, u zakonu nije precizirano ni koliko je cena zemljišta po klasama, što bi bilo korisno za ljude koji će potpasti pod eksproprijaciju makar i po starom zakonu, a kamoli po novom zakonu.
Zašto je nestalo poverenje poljoprivrednika u vlast?
Navešću konkretne primere. Dražava je poslednjih godina smanjivala subvencije poljoprivredi, u ratarstvu ih praktično svela na statistčku grešku. Sa 14.000 dinara, koliko se davalo za površine do 100 hektara, smanjeno je na 4.000 dinara i to samo za površine do 20 hekatara. Imali smo regresirano gorivo, koje smo plaćali bez akcize. Danas je tona veštačkog đubriva 130.000 dinara, iako je to đubrivo proivedeno prošle godine kada nije bilo poskupljenja gasa, ali nas uveravaju da je sve poskupelo a znamo da zapravo srpski tajkuni treba na tome da zarade. A da bi počeo proizvodnju, posebno pšenice koja nas hrani, poljoprivrednik mora da računa na ozbiljna ulaganja. Kada đubrivo kao input poskupi sa 4.500 dinara na 13.ooo dinara za sto kilograma, tada mora doći do poskupljenja cene hleba. Pošto je država zamrzla cene brašna i hleba, razliku onda mora neko da plati a to je poljopirvednik, koji će biti uništen. Da ne zaboravimo cenu nafte, koja je trenutno 180 dinara. Sve to utiče da se poljoprivrednik uništi, i on ne može da ima poverenja u ovakvu vlast. On zazire od ovakve vlasti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
