Foto: Miljko Stojanović / DanasPirotski ćilim, možemo reći da je remek-delo srpske tradicije. Predstavlja spoj umeća, lepote i autentičnosti. Ova dragocena tkanina kao što mu samo ime kaže, potiče iz grada Pirota, čije je ime postalo sinonim za ovu umetnost.
Vlasnik Ćilimarske zadruge “Ponišavlje”,Dragan Panić iz Pirota bavi se preradom vune i izradom pravog pirotskog ćilima, i tepiha dugi niz godina. On se ovim poslom bavi od 2005. godine, kada je privatizovao ćilimarsku zadrugu, dok se njegova supruga ovim poslom bavi od 1993. godine.
“Privatizacijom zadruge nastavili smo sa poslom kojim se zadruga bavi više od 120 godina. Ona je osnovana 1902. godine, tako da tradicija tkanja pirotskog ćilima, što se organizovanog tkanja tiče, ima više od 100 godina”, ističe za Danas Dragan Panić iz Pirota.
Prema rečima našeg sagovornika, ne postoje precizni podaci od kada datira tkanje pirotskog ćilima, ali u tradiciji je postojalo to da u svakoj porodici ima bar po jedna tkalja.
“To je bio zanat gradskih žena. One su se takmičile u izradi, po veličini i po preciznosti šara u tkanju pirotskog ćilima”, objašnjava on.
Dragan za Danas kaže da pirotski ćilim razlikuje od drugih je sama tehnika tkanja.
“Pirotski ćilim se tka na vertikalnom razboju, i radi se iz jednog komada. Baš zbog te tehnike tkanja, pirotski ćilim sa obe strane ima isti izgled, tako da ne postoji lice i naličje. Lice je sa jedne i sa druge strane. Pored te tehnike tkanja, bitno je da svi ti motivi, te šare, nastaju iz okruženja samih tkalja – jednostavno na ćilimu je prenet život i običaji u Pirotu”, objašnjava naš sagovornik.
On kaže da ćilime ne zna da pravi, pošto je tradicija da to rade žene.
“Znam da radim ručno-čvorovani tepih, pošto u toj delatnosti rade i muškarci, a ćilimi su isključivo za žene”, uz osmeh kaže Dragan.
Sagovornik Danasa napominje, da je nekada bila tradicija da kada devojka dođe da uči zanat, i kada jednog trenutka sama tka ćilim šestak, koji je dimenzije 1,40 x 2,10, to je šest aršina, zato je i dobio takvo ime, to je za tu novu ćilimarku bio diplomski rad.
“I od tada postaje ona prava majstorica i delatnost tkanja može obavljati sama”, objašnjava nekadašnju tradiciju Dragan Panić.
Prema njegovim rečima izradom pravog pirotskog ćilima, bave se isključivo žene iz Pirota.
“Mi možemo ćilim napraviti i u Zaječaru, i Boru, ali po tradicionalnom načinu izrade, kako se radi u Pirotu. Ima puno žena koje su napustile Pirot, i žive širom Srbije, i one takođe koriste tehniku izrade ćilima, kao što se nekada radilo”, kaže on.
Dodaje da se tradicija izrade pirotskog ćilima proširala svuda, ali da se boji da će se jednog dana i taj zanat ugasiti, kao i mnogi.
“Nema više interesovanja za ćilimima kao nekada, a duh tradicije nestao je kod mladih. Ja ćilimarski zanat smatram kao da je umetnost, a ne kao zanat koji samo radiš i radiš”, objašnjava on šta je za njega ćilimarstvo i dodaje:
“U izradu ćilima urezuješ dušu, osećanja i ljubav, da bi se ćilim napravio”.
Dragan kaže da ima tri ćerke i očekuje da bar jedna nastavi porodični tradiciju.
“Nadam se da će jedna nastaviti da se bavi tkanjem. Pokazale su sve interesovanje, i sve znaju kako se izrađuje, ali mislim da će samo jedna nastaviti da se time i bavi”, zaključio je Panić.
Prema njegovim rečima cena kvadratnog metra pirotskog ćilima iznosi 35.000 dinara i da, možda, cena izgleda visoka, ali koliko vremena i energije se uloži u njegovo pravljenje, ovo je po njemu niska cena.
Pirotski ćilim remek-delo srpske tradicije
Sa svojim živopisnim bojama i složenim geometrijskim šarama, pirotski ćilim oduševljava svojom estetikom. Svaki komad je rezultat pažljivog rada i strpljenja vrsnih majstorica, čije veštine se prenose s kolena na koleno, kao što nam je Dragan kazao.
Osim svoje lepote, pirotski ćilim nosi i duboko ukorenjeno kulturno značenje. Šare na ćilimu često su inspirisani tradicionalnim motivima, mitologijom i simbolikom, čineći svaki komad jedinstvenim svedočanstvom o bogatoj kulturnoj baštini.
Ovaj čarobni ćilim nije samo deo nameštaja, već priča o tradiciji, upornosti i ljubavi prema umetnosti. Pirotski ćilim je simbol ponosa i identiteta, čuvajući duh prošlih vremena i prenoseći ga na nove generacije, čime ostavlja neizbrisiv trag.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Različitosti nas spajaju“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
