Dragan Vasiljković – Kapetan Dragan: Osuđen

Vasiljković je za sve vreme suđenja, od 20. septembra prošle godine, negirao da je izvršio bilo kakve ratne zločine, tvrdeći da je samo branio svoju domovinu Jugoslaviju koju je voleo, te da su svedoci davali lažne iskaze.

Portal Index.hr je izvestio, pozivajući se na Vasiljkovićevog advokata Tomislava Filakovića, da bi kapetan Dragan mogao uskoro da se nađe na slobodi, budući da je već odslužio veći deo kazne. Vasiljković je, naime, 11 godina i 11 meseci proveo u ekstradicionom pritvoru i istražnom zatvoru, a to vreme se, kako se navodi, obično računa u zatvorsku kaznu.

Uhapšen je u Australiji gde je živeo pod lažnim imenom kao trener golfa. Pronađen je pošto je presretnut njegov telefonski poziv Franku Simatoviću, bivšem komandantu specijalnih snaga SDB Srbije. Hrvatskoj je izručen 2015. uprkos tome što je uložio čak 13 žalbi australijskom pravosuđu. Za ratne zločine ga je još 2005. optužio list Australijen, zbog čega ga je ovaj tužio. Australijski sud je četiri godine kasnije doneo presudu u korist lista, utvrdivši, kako je naveo, da je Kapetan Dragan „učinio mučenje i silovanje“. Pošto je 2010. Visoki sud dozvolio ekstradiciju Hrvatskoj, krio se 43 dana, što on negira. U obraćanju Sudu je rekao da je u Australiji promenio ime jer se teško izgovara na engleskom.

Vasiljković je rođen 1954. u Beogradu. Ostavši rano bez oca, jedno vreme je proveo u hraniteljskoj porodici, da bi se 1967. s majkom i sestrama preselio u Australiju gde je i dobio ime Daniel Sneden. Završivši srednju školu, četiri godine je služio u konjičkoj jedinici australijske vojske. Nakon toga je radio kao instruktor za oružje u Africi i Južnoj Americi.

U Srbiju se vratio 1988, a u Krajinu dolazi u jesen 1990. da, kako je govorio, pomogne njenu odbranu. Novembra 1991. je navodno pokušao da svrgne lidera RSK Milana Babića. Tvrdilo se da ga je za obuku jedinica u kampu Golubić plaćala DB Srbije, što je on negirao na suđenju Slobodanu Miloševiću, gde je bio pozvan kao svedok tužilaštva. Tada je rekao da ga je DB platila samo jednom – 1997, i to 2.200 dinara, kada je „nadgledao vežbe“.

Bio je član SPO, a na izborima 1992. se kandidovao za predsednika Srbije, osvojivši četvrto mesto sa 1,86 odsto glasova. Govorio je da su mu uzori Karađorđe i vojvoda Mišić.