Dragan Velikić: NIN je moralna kategorija, pas čuvar društva od samovolje vlasti

„Kad kažem NIN, to je za mene pre svega moralna kategorija jer sve što se tamo objavi ima pokriće iza sebe. NIN je bio rasadnik novinara za druge redakcije. Ja sam u pet talasa bio kolumnista. Meni je NIN fiziološka potreba i kao čitaocu i kao piscu“, izjavio je u emisiji Dan uživo na N1 pisac Dragan Velikić.

NIN je bio prvi njuz magazin u Jugoslaviji i na Balkanu od 1970. godine i naovamo, objasnila je saradnica NIN-a i dugogodišnja profesorka novinarstva na FPN Neda Todorović, i dodala da je NIN i pre toga imao tradiciju dugu 89 godina.

„Ta tradicija počinje 1935. godine. NIN je jedno vreme bio zabranjen. Od 1951. počinje njegova blistava karijera. NIN se pojavio je u vreme sive štampe, posle Drugog svetskog rata i odjednom se pojavio kao jedno novo svetlo koje je donelo novu vrstu snažnog autorskog pristupa. osnivači NIN-a su bili najveći intelektualci tog vremena, Dragan Stoiljković, Najdan Pašić, Zira Adamović i drugi. Napravili su neverovatan prodor i dobili smo časopis koji je ličilo na zapadnu štampu. Dobili smo drugu vrstu tematike, autorskog pristupa. Iz NIN-a i od njegovih intelektualaca iznedren je Muzej savremene umetnosti, Atelje 212, Fakulet političkih nauka. NIN je bio centar intelektualnog života“, ispričala je u Danu uživo profesorka Todorović .

Ona je istakla i da joj je fantastična reakcija cele redakcije koja je odlučila da sada ode iz NIN-a odbijajući uređivačku politiku.

„Ali sa druge strane, meni je to udarac na kulturno-civilizacijsku situaciju u Srbiji jer sada neko, jedan brend koji postoji 90 godina nekome poklanja. To je zapravo težnja da ga ponizite. NIN je i 1968. godine jedini stao uz studente, oduvek je bio je jedna vrsta slobodarskog časopisa“, istakla je profesorka.

Todorović je podvukla i da NIN nikada neće moći da bude ništa drugo sem onoga što je bio.

„Sama reč njuzmagazin govori da je to magazin o informacijama koje su se dogodile za 7 dana. To znači da najiskusniji novinari NIN-a biraju najvažnije teme i istražuju. U pitanju je vrhunsko istraživačko novinarstvo koje se bavi najaktuelnijim temama. NIN nikada ne može biti ekonomski list, jer su to parekselans političke novine. Mi sada imamo strašan pritisak da se građani ne bave politikom, a ljudi se od antičkog doba zanimaju za politiku. Ako se NIN promeni u ekonomske novine onda će od njega ostati samo ljuštura, a mislim da je poenta svega ovoga da se NIN ugasi. Zašto neko želi da jednu tekovinu društva ukida, dovodi neke druge ljude, a ima najbolje. Te novine su bile pas čuvar društva od samovolje vlasti, to je zadatak političkih novinara, time se oni bave. E sada hoće da ućutkaju te novinare i da vlast upravlja tim novinama. Kada se to bude desilo to više neće biti NIN iako će se zvati isto“, objasnila je profesorka Todorović.

Ona je i istakla da su nju i njene kolege u školi učili da šampa mora biti slobodna, da su novinari oči i uši građana , da moraju da teže istini i da rade u interesu građana i dodala da su mnogi od njih tu lekciju naučili na prvom času.

Pisac Dragano Velikić je istakao da se NIN seli u novu ljušturu, da će dobiti novo ime ali da će sadržaj ostati isti, odličan.

„U zemlji u kojoj su institucije razorene NIN je institucija koja je potrebna ne tako malom broju ljudi i ekipa iz NIN-a su ljudi koji pokazuju da smo živi, da dišemo i da nismo ludi. Čovek koji se razvija on osluškuje i čita. Ova nova novina će biti odlična jer duh NIN-a zapravo čine ljudi koji prave nin, a to su novinari i čitaoci. Isto tako, NIN nije samo politika već i kultura, a na kulturu se prvo juriša. Verujem da ćemo novine koje će nastati pod drugim imenom i dalje čitati“, zaključio je Velikić.