Spikera RTS Dragana Vučelića ovdašnji gledaoci dobro poznaju. Nedavno je za svoj rad dobio i značajno priznanje „Radmila Vidak“. Rado se odazvao našem pozivu za intervju. Pričali smo sa njim o poslu koji radi i koji voli.
* Budući da ste zasluženo dobili priznanje „Radmila Vidak“ da li mislite da za spikerski zanat još uvek ima nade?
– Hvala na lepim rečima. Mislim da ima. Svakako ne smemo odustajati od pravih vrednosti i kvaliteta. Ima mladih i obrazovanih ljudi koji mogu da se bave ovim poslom, samo im treba dati priliku i motivaciju.
* Ima mišljenja da je kultura govora po svim medijima bez razlike sve niža i niža, delite li i vi taj utisak?
– Tako je, slažem se. Sve više se misli da pred mikrofon može da stane bilo ko i da „svako može da čita“. Može svako, ali pitanje je kako. Ako tako posmatramo stvari, onda tu nema više kvaliteta.
* Šta je ključno da bi neko danas bio dobar spiker?
– Dobar spiker se „rađa“. A onda godinama nadograđuje svoj dar. Boja glasa, dikcija, artikulacija, melodioznost, sluh, široko obrazovanje – sve su ovo osnovni elementi za dobrog spikera. I naravno uz sve ovo – veliki rad i trud.
* Prema mišljenju mnogih spikerski zanat je degradiran, šta treba uraditi da mu se povrati dostojanstvo koje je nekada imao? Poznato je da su nekada spikeri imali završene fakultete i da nije mogao baš svako da stane pred mikrofon.
– Svedoci smo opšte degradacije većine profesija u društvu, pa tako i ove. Bez obzira na to, naša obaveza je da se trudimo i da time što ćemo biti profesionalni u svom poslu damo primer i postavimo kvalitet kao prioritet. Sigurno bi pomogli i češći konkursi na radiju i televiziji gde bi se prijavljivali mladi ljudi sa predispozicijama za ovaj posao. Rigorozna i stručna selekcija od strane komisije koju bi činili eminentni spikeri, voditelji, lektori i lingvisti. I kada odaberete najbolje, sledi rad, rad i rad.
* Možete li nam reći ko su vam bili uzori, ljudi od kojih ste učili?
– Imao sam sreću da upoznam čuvenu Dragu Jonaš i da kod nje odlazim na časove. Njenih saveta ću se uvek sećati. Oni su uvek aktuelni i korisni. Svakako bih pomenuo i Žarka Obračevića, sa kojim sam imao čast da radim dok sam bio na Radio Beogradu. I pomenuću još jedno ime – To je Duško Marković, koji je iza sebe ostavio neizbrisiv trag u našoj profesiji.
* Da li danas mladi žele da se bave spikerskom profesijom. Kakve su nove generacije spikera koje dolaze? Jesu li ti mladi ljudi spremni da uče?
– Mislim da ima mladih i talentovanih ljudi koji žele da uče. Kao što sam već rekao, samo im treba pružiti priliku.
* Da li biste mogli da izdvojite neko profesionalno iskustvo koje posebno pamtite?
– Za ovih petnaest godina, koliko se profesionalno bavim ovim poslom, bilo je zaista lepih događaja, radio i TV emisija. Svaka za sebe i na svoj način bila je izazov i sastavni je deo moje karijere.
* Možete li nam izdvojiti nešto na čemu trenutno radite?
– Kulturni dnevnik. Iz večeri u veče gledaoci imaju priliku da saznaju najaktuelnije vesti iz kulture i umetnosti. Trudim se da ovoj emisiji dam neki svoj pečat i dobro se osećam dok je vodim.
Lična karta
Naš sagovornik je rođen 1974. godine u Podujevu (Kosovo i Metohija). Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Prištini. Radio je više od deset godina kao spiker-voditelj na prvom i drugom programu Radio Beograda. Od 2014. godine radi u kulturno-umetničkom programu Televizije Beograd kao voditelj „Kulturnog dnevnika“. Osim spikerskog i voditeljskog posla radio je kao glumac-narator u brojnim televizijskim emisijama i radio-dramama. Na Televiziji Beograd sinhronizovao je više stotina emisija inostranog programa. Odigrao je nekoliko glumačkih uloga u projektima Radio-televizije Srbije. Stalni je saradnik Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca, u kojoj, na književnim večerima, govori odabrane odlomke iz knjiga naših najuglednijih književnika. Dobitnik je „Zlatnog prstena“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 2016. godinu.
Nagrada „Radmila Vidak“
Melodioznost i privlačnost glasa, ozbiljnost i sugestivnost interpretacije, akcenatska preciznost, pravilna dikcija i artikulacija, dobar stil, ubedljivost osobe kojoj se veruje, osobine su koje su opredelile žiri da ovogodišnju nagradu „Radmila Vidak“ dodeli Draganu Vučeliću. Kao osoba koja je radila i na radiju i na televiziji on simbolizuje u isto vreme i bogatstvo svojih kreativnih mogućnosti i jedinstvo RTS, kao javnog medijskog servisa koji je, tokom cele svoje istorije, negovao lepotu govora i bio rasadnik spikera i voditelja raskošnog glasa, vrhunske interpretacije i velikih stvaralačkih mogućnosti. Posebno priznanje „Radmila Vidak“ za dugogodišnji doprinos negovanju lepote govornog izraza ove godine dodeljeno je Ljiljani Marković, nekadašnjoj spikerki ove kuće. Ljiljana Marković pripada nezaboravnoj generaciji radijskih spikera i pionira televizijske profesije. Radio-televizija Srbije je nagradu za lepotu govora ustanovila 2014. godine čuvajući uspomenu na Radmilu Vidak, prvu lektorku Radio-televizije Beograd i veliku jezičku prosvetiteljku, koja se delovanjem u programskoj svakodnevici televizije i radija, kao i u Jezičkom savetu Radio-televizije Srbije istrajno borila za stilsku lepotu i pravilnost izgovorenih reči. Nagrada je namenjena aktivnim spikerima, voditeljima, prezenterima i novinarima, a do sada su ovo priznanje poneli Žarko Obračević i Dejan Đurović. Nagradu zajednički dodeljuju radijski program kulture i umetnosti, Radio Beograd 2 i Kulturno-umetnički program Televizije Beograd.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
