Dragana Jovanović: Smrtnost od aerozagađenja u Srbiji najveća u Evropi

Jovanović je za portal UGS Nezavisnost istakla da je smrtnost od aerozagađenja u Srbiji najveća u Evropi: 175 na 100.000 stanovnika, dok je, na primer, na Islandu 37, a u Irskoj 41. U Srbiji svake godine od posledica zagađenog vazduha umre oko 12.200 ljudi, a životni vek građana je za deset godina kraći nego u skandinavskim zemljama.

Ukazala je da su dve srpske termoelektrane na ugalj u Obrenovcu i Kostolcu među prvih 10 elektrana sa najvećim zagađenjem i najvećim uticajem na zdravlje ljudi u Evropi.

„Glavni zagađivači, za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja i dokazi, su čvrste čestice poput PM2.5 (promera 2,5 mikrometara ili manje) i PM10 (promera 10 mikrometara ili manje), zatim ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova“, navela je Jovanović koja jeprofesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Kako je objasnila, proizvodnja energije iz uglja najviše doprinosi lošem kvalitetu vazduha u Srbiji, jer termoelektrane na ugalj oslobađaju znatne količine čvrstih, suspendovanih čestica PM, sumpor-dioksida i azotnih oksida – pri čemu sumporni i azotni oksidi značajno doprinose formiranju PM2.5 čestica, ozona kao i kiselih kiša od sumpornih jedinjenja, a emituju i teške metale poput žive, i trajne organske zagađivače.

Ti zagađivači vazduha, ukazala je Jovanović, mogu dovesti do različitih oboljenja srca, krvnih sudova pa čak i do šloga, a mogu izazvati i teška maligna i druga ozbiljna oboljenja.

„Štetni efekti ovih zagađivača vazduha po zdravlje su najviše uočljivi upravo kad su u pitanju disajni organi, gde mogu dovesti do razvoja ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalna astma i karcinom“, kazala je ona.

Kako je naglasila, aerozagađenjem su naročito ugrožena deca, trudnice, starije osobe i, posebno, oboleli od respiratornih i drugih bolesti, poput kardiovaskularnih..

„Već desetak godina postoje dokazi da se zagađenje vazduha javlja i kao ozbiljan faktor rizika za zdravlje dece, pa čak i za pojavu dijabetesa“, istakla je Jovanović.

Didala je da od čestica aerozagađenja mogu da štite samo prave nano maske, ali da je nemoguće izbeći pogubne efekte aerozagađenja po zdravlje ljudi, jer se maske ne mogu nositi svuda i neprekidno. U smanjenju izlaganja zagađenom vazduhu mogu se koristiti i prečišćavači vazduha, ali oni nisu dostupni mnogim domaćinstvima.

„Jedino pravo rešenje je u koracima koje mora vlast da preduzme da bi se smanjilo zagađenje, kao što su to druge zemlje davno uradile… Nažalost, stalno se pokušava marginalizacija ovog ogromnog nerešavanog problema. Srećom, naš problem aerozagađenja je od posebnog interesa i za Evropsku uniju, dobrim delom jer su i nekoliko zemalja EU ugrožene širenjem aerozagađenja iz naših prostora“,rekla je Jovanović.

Po njenim rečima, dokaz vitalnog značaja ovog problema jeste i da je EU upravo namenila oko četiri milijarde evra pomoći Srbiji za aktivnosti sa ciljem smanjenja emisije zagađivača vazduha kao jedan od prioriteta.

Podsetila je da je Evropski parlament pre više od tri godine usvojio direktivu o kontroli zagađenja kojom su Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana obavezane da počnu smanjivanje emisija iz velikih postrojenja za sagorevanje i da usaglase nacionalne zakone i pravila sa zakonima EU, uključujući i određivanje privremenih „plafona“ vrednosti emisija za 2018. i 2019. godinu.

Nacionalni Plan za smanjenje emisija (NERP) Ministarstva zaštite životne sredine iz decembra 2017. godine postavio je za cilj da se smanje ukupne godišnje emisije sumpor dioksida, oksida azota i čvrstih čestica PM iz starih velikih postrojenja za sagorevanje (Nikola Tesla, Kostolac, Novi Sad, Kolubara, Pančevo), kako bi se najkasnije do 1. januara 2028. godine dostigle granične vrednosti emisija koje su propisane pomenutom direktivom.

„Međutim, umesto da se preduzimaju odgovarajuće aktivnosti u cilju smanjenja aerozagađanja i ispunjenja ovih ciljeva, pokušalo se nedavno da se podignu granice dozvoljenog aerozagađenja, tako da bi se prikazalo da nema tolikog prekomernog aerozagađenja, pa je, kao što je poznato, direktor Agencije za zaštitu zivotne sredine zbog nepristajanja na ovo bio dobio otkaz“, navela je Jovanović.

Dodala je da aerozagađenja imaju posebnu negativnu ulogu u epidemiji virusa korona.

„Aerozagađenja mogu uticati na brže širenje zaraze zbog vlaženja maski kada je vlažno vreme kada sumpor-dioksid i azot-oksid sa vodom čine jaka kisela jedinjenja. Pluća osoba koja su izložene aerozagađenju čine te osobe rizičnim grupama i za bakterijske i za virusne infekcije jer se narušava za čoveka veoma bitan lokalni imunitet donjih disajnih puteva i pluća“,rekla je Dragana Jovanović za portal UGS Nezavisnost.