Dragana Rakić izgubila spor od gradonačelnice Vršca zbog pitanja postavljenog u Danasu

Kako se navodi u presudi Apelacionog suda u Beogradu, Rakić će morati da plati 100.000 dinara kao naknadu „nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda“, a zbog teksta čiji glavni akter čak i nije gradonačelnica Vršca.

„Proglašena sam krivom u sudskom postupku koji je protiv mene pokrenut zbog teksta objavljenog u dnevnom listu ‘Danas’ u rubrici ‘Lični stav’ u kojem sam, kao tadašnja odbornica u Skupštini grada Vršca, pitala da li su istinite priče koje dugo kolaju našim gradom kako je koordinator Srpske napredne stranke ua Južnobanatski okrug Branko Malović šamarao vršačku gradonačelnicu Draganu Mitrović u njenom kabinetu“, podseća Rakić u razgovoru za Danas.

Kako napominje, isto pitanje nekih šest ili sedam meseci pre njenog teksta postavila je i narodna poslanica Marinika Tepić u Narodnoj skupštini Republike Srbije 27. novembra 2017. godine, ali  odgovor nikada nisu dobile.

„U stvari, meni je stigao odgovor u vidu tužbe za povredu ugleda i časti koju je sud rešavao šest godina i koji je upravo završen time što sam osuđena, mada u obrazloženju presude eksplicitno stoji da nigde u tekstu uopšte nisam tvrdila da se šamaranje dogodilo. Sud, međutim, smatra da je samo postavljeno pitanje u tekstu koji za temu uopšte nije imao eventualne šamare, već posetu Ane Brnabić Vršcu u kojoj joj je glavni domaćin bio upravo pomenuti Malović, a ne najviši gradski zvaničnici – moglo da navede nekog čitaoca da poveruje kako je Malović zaista tukao gradonačelnicu, pa je presudio da zbog tog eventualnog utiska čitaoca treba da svojom imenjakinji isplatim 100.000 dinara na ime odštete“, objašnjava Rakić i dodaje da na tu svotu novca dolaze i sudski troškovi od nešto više od 40.000 dinara.

Rakić ističe i da sam iznos naknade za navodnu duševnu bol u ovom slučaju nije suštinski važan, mada za njen porodični budžet „nipošto nije zanemarljiv na ovu skupoću“.

„Suština problema je u tome što mi se presudom uskraćuje sloboda govora i mišljenja kao jedna od temeljnih sloboda u demokratskim društvima. Ni u sudskom postupku, niti bilo kad, niko nije demantovao glasine koje su bukvalno čuli svi u Vršcu, a i šire. Čule su ih sigurno i sudije koje su razmatrale tužbu protiv mene i nadležni tužilac, pa se postavlja pitanje zašto nikad nije pokrenuta istraga o tom slučaju“, kaže Rakić.

Ona navodi da joj niko „nikad, ni zvanično ni nezvanično, nije rekao da neki Malović sa Novog Beograda, ili ko zna već odakle je došao u naš grad, nije podigao ruku na gradonačelnicu Vršca“.

„To je jednostavno tema o kojoj niko iz redova lokalne vlasti očigledno ne sme ništa da kaže. Neko će možda reći da je takvo ćutanje zapravo vrlo glasno i rečito“, naglašava Rakić.

Kakva je poruka ovakve presude?

Narodna poslanica je, komentarišući ovakvu presudu, istakla da se može takođe reći da je posle svoje dugogodišnje borbe protiv nasilja nad ženama i u društvu ovom presudom i sama postala žrtva nasilja.

„Žrtva sam pravosudnog i verbalnog nasilja i to baš u trenutku kada sam postavljena za nosioca zajedničke liste vršačke opozicije na lokalnim izborima 2. juna. Ništa ova vlast ne radi slučajno i uopšte ne sumnjam u to da ova presuda s kojom je sud godinama otezao nije slučajno doneta baš sada. Osim toga, odugovlačenjem sudskog postupka i eventualnim ‘tempiranjem’ presude u, za vlast, pogodnom trenutku, prekršena su i druga moja prava, poput prava na suđenje u razumnom roku i niz drugih. Presuda je nesumnjivo demonstracija sile i dokaz da je ‘ruka’ moćnika iz aktuelne vlasti toliko duga da s lakoćom dohvati i pravosuđe“, ocenila je Rakić.

Kako je objasnila, ne želi da ispadne kako sada kuka i pokušava da izazove sažaljenje.

„Nemam ni primisao o tome. Ne tražim samilost vlasti, niti im je obećavam. Nešto me drugo muči. Šta ako je Malović stvarno tukao vršačku gradonačelnicu? U kakvoj to zemlji živimo ukoliko je sva lokalna moć data stranačkim komesarima, pa čak mogu i da nekažnjeno tuku žene, a ne onim koje su birali građani na izborima? Kakvim-takvim, pa čak i nameštenim. Ko su i kakvi ljudi u današnjoj vlasti ako niko ne sme da pisne na nasilje koje trpe njihove stranačke koleginice i kolege? I gde će nas sve to dovesti? Mene je jedno pitanje dovelo pred sudom koji me je osudio. Da ne bismo svi bili osuđeni važno je da se na ova pitanja koja postavljam daju odgovori. Što pre, to bolje. Manje će biti posledice“, zaključuje Rakić.

 

Šta piše u presudi?

Kako piše u presudi u koju je Danas imao uvid, povodom navedenih objavljenih informacija Mitrović se osećala poniženo i osramoćeno s obzirom da je u tekstu prikazana da trpi fizičko maltretiranje, da je osoba koja nema svoj stav i ponos, da je ponizna osoba koja je spremna da dozvoli i trpi da je neko šamara i ponižava zbog toga što pripada istoj političkoj stranci i isti osećaj poniženosti i osramoćenosti konstantno je postojao kod nje jer je ponavljano isto pitanje – da li je navedeni događaj istinit – i to kako od ljudi koje poznaje, tako i od nepoznatih ljudi.

U presudi se navodi i da je njoj, zbog ovih tvrdnji narušen ugled koji je dugo godina gradila u Vršcu, pa otežano obavlja funkciju gradonačelnice jer postoji stalna potreba ponavljanja s njene strane, njene porodice i prijatelja da se sporni događaj nije desio.

Kako se dalje u presudi navodi, Rakić je „prethodno neproverenu informaciju dobijenu od članova Srpske napredne stranke, saradnika tužilje“, da je do šamaranja došlo, unela u sporni tekst, s tim što je pored postavljanja znaka pitanja na kraju rečenice koja se odnosi na Draganu Mitrović, u sledećoj rečenici obrazložila navodni povod za takvo ponašanje Branka Malovića, odnosno izdavanje građevinske dozvole od strane Grada Vršca Rodoljubu Draškoviću za izgradnju podruma za vino, dok su u sledećem stavu teksta navedene okolnosti o nasilnosti Branka Malovića.

„Na taj način tužena je na postavljeno pitanje dodala okolnosti koje bi kod prosečnog čitaoca, posebno u Vršcu, izvesno mogle stvoriti uverenje da je do šamaranja stvarno i došlo iako je utvrđeno da do spornog događaja, šamaranja tužilje od strane Branka Malovića nije došlo“, piše u presudi.

Kako dalje piše, iako se sporni tekst primarno nije odnosio na Mitrović, deo teksta koji se odnosni na nju i pitanje da li je do šamaranja došlo, zajedno sa rečenicama u nastavku, u javnosti je stvorio na indirektan način sliku o gradonačelnici kao osobi bez integriteta i dostojanstva.

„Pored toga, iako je u tekstu postavljena upitna rečenica, iako tužena u tekstu navodi da je reč o glasini, a u stranačkom iskazu tužena ističe da ne tvrdi da je do šamaranja stvarno došlo, te da nije imala nameru da uvredi tužilju, prvostepeni sud smatra da je stvarna namera tužene bila da kod čitalaca stvori uverenje da se šamaranje dogodilo i posredno dovede do ocene ličnosti tužilje kao osobe koja bi trpela takvo ponašanje, odnosno bez traženja bilo kojeg vida zakonske zaštite, odnosno kao osobe spremne da trpi nasilje kako bi zadržala svoju funkciju i koja nema svoj stav ni svoje mišljenje ni spremnost da se suprotstavi nasilju bilo koje vrste.

Na ovakav zaključak suda, piše dalje, uticala je činjenica da Rakić nije uputila pitanje gradonačelnici u vezi spornog događaja kao i činjenica da su i Mitrović i Rakić funkcioneri političkih stranaka između kojih postoji izraženo političko neslaganje na svim nivoima, pa i na lokalnom nivou u Vršcu.

„Prvostepeni sud je imao u vidu da je tužilja javni funkcioner i shodno tome prag tolerancije kod imenovane mora biti viši od praga tolerancije privatnih lica, međutim, stav je suda da je navodima iz teksta pređen prag tolerancije posebno imajući u vidu da je sporni tekst potpisan od strane tužene kao potpredsednice Demokratske stranke, a ne tužene kao novinara“, piše u nastavku.

Iako prvostepeni sud pogrešno smatra da je u konkretnom slučaju Rakić sporni tekst potpisala kao potpredsednica Demokratske stranke, a ne kao novinar, ovo nije imalo uticaja.

„Naime, tužena se u svom stranačkom iskazu jeste izjasnila da je tekst koji je objavila potpisala kao političarka gde jasno stoji njeno ime i da je autorka potpredsednica Demokratske stranke, ali se takođe izjasnila i da je novinar“, navodi se u presudi.

Obrazloženo različitim zakonskim odredbama, a s obzirom „na utvrđeno činjenično stanje i to da se predmetni događaj koji se odnosi na šamaranje tužilje nije dogodio“, sud je zaključio da Rakić nije pokazala dovoljan stepen novinarske pažnje imajući u vidu činjenicu da je prihvatila i prenela navode svojih izvora, a da iste nije proverila, pa u konkretnom slučaju nije sa pažnjom primerenom okolnostima proverila istinitost i potpunost informacije.

Navodi se i da ukoliko tema teksta nije bila Mitrović, tu nije ni bilo mesta iznošenju informacija koje se nje tiču, a naročito ne onih koje su leziono podobne da povrede njenu čast i ugled.

U obrazloženju se navodi i da Mitrović nije tražila objavu odgovora ili ispravke.

U presudi se može videti i da su žalbeni navodi kojima se ukazuje da članak nije podoban da povredi gradonačelnicina lična prava jer ne sadrži tvrdnje, već iskazuje sumnju, odnosno postavlja pitanje, što se jasno vidi po znakovima interpunkcije, takođe ocenjeni kao neosnovani.

Dodatno su objasnili da forma i način iznošenja ovih informacija, uz stavljanje znakova interpunkcije nije od suštinskog značaja kod težine iznetih tvrdnji u smamo tekstu.

„Danas“ je kontaktirao i Draganu Mitrović za komentar povodom presude, ali do objave teksta redakcija nije dobila odgovor.

Ko je Dragana Mitrović

Dragana Mitrović je rođena u Vršcu gde je i završila osnovnu i srednju školu.

U Vršac se vratila po završetku studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu nakon čega je na pripravničkom stažu bila u vodoprivrednom preduzeću „Južni Banat“ iz Vršca, a nakon toga je u Poreskoj upravi Filijala Vršac osam godina obavljala poslove inspektora kancelarijske kontrole.

Član je Srpske napredne stranke i gradonačelnica Vrca od 2016. godine.