Bilo je samo pitanje vremena kad će Nemci na narastajuće neraspoloženje prema svojoj zemlji odgovoriti ovako. Pošto su im prošle nedelje poručili da im je Ustavni sud u Karlsrueu jedina preostala nada, sam krem nemačke ekonomske nauke pozvao je juče nemačke građane na otpor.“Dragi sugrađani“, ovim rečima počinje otvoreno pismo koje je juče građanima Nemačke uputilo 160 profesora ekonomije sa nemačkih i svetskih univerziteta pozivajući ih da ne prihvate odgovornost za odluke poslednjeg samita Evropske unije održanog poslednjih dana juna u Briselu.
Profesori, kojima je nemački maternji jezik, podvlače da su odluke nedavnog samita i ekonomski pogrešne i nepravedne, njima se ne spasava evro nego poverioci propalih banaka. Profesori, među kojima je i Kaj Konrad iz savetničkog tima nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, izražavaju veliku zabrinutost zbog kretanja ka bankarskoj uniji koja bi obezbedila kolektivne garancije za dugove banaka iz evrosistema. Ti su dugovi, napominju profesori, triput veći nego dugovi država, a samo u pet država zahvaćenih krizom iznose oko 9,000 milijardi evra. Zato su Nemačka i druge solidne države prinuđene da stalno povećavaju sume za garancije ovih dugova. Na taj su način „svađe i razmimoilaženja sa susedima unapred programirani. A i ni evro ni evropska ideja neće biti spaseni povećanjem garancija za banke“.
„Ako banke ne mogu da plate svoje dugove, ne treba oni da padnu na teret poreskih obveznika, nego na teret poverilaca banaka, investitora koji su kupovali njihove obveznice“, poručuju profesori i dodaju da se evropskim nadzorom nad tim bankama neće ništa postići dok zemlje dužnici „imaju strukturnu većinu u evrozoni“.
U Briselu je odlučeno da se poslovne banke ubuduće mogu direktno zaduživati od evropskih fondova za pomoć (Evropski stabilizacioni mehanizam), a da taj dug neće biti uračunavan u dug njihovih država, a i državama u krizi garantovana je nova pomoć bez naročitih novih obaveza. Ove su mere dogovorene na pritisak Italije i Španije.
Među potpisnicima je, naravno, i Hans Verner Zin, koga je londonski Independent prošle godine svrstao među deset najvažnijih ljudi koji su promenili svet, a nemački Virtšaftsvohe ga proglasio najznačajnijim naučnikom. Zin je odmah po okončanju EU samita objavio da je nemačka kancelarka Angela Merkel podlegla pritisku kakvom nije bio izložen nijedan posleratni nemački kancelar, da su se u Briselu domogli nemačkih para sve optužujući Nemačku za imperijalne težnje i sve plašeći Nemce mržnjom koju bi mogli da izazovu kod drugih naroda. „Nemačkim poreskim obveznicima je ostalo samo da se nadaju u Ustavni sud“. Ustavni sud u Karlsrueu zasedaće u utorak. Taj je sud pod većim pritiskom nego što je donedavno bio Vrhovni sud Amerike u razmatraju Obamine zdravstvene reforme. Nemački predsednik Joakim Gauk odbio je da potpiše zakone o Evropskom stabilizacionom mehanizmu i fiskalnom paktu dok čuvari Ustava iz Karlsruea ne donesu odluku da li su procedurom donošenja tih akata povređena ustavom garantovana prava nemačkih birača. Za ocenu ustavnosti sudu su inicijative podneli parlamentarna frakcija stranke Levice, jedan CSU poslanik, bivša nemačka ministarka pravde Herta Dojbler-Gmelin i 1200 građana. Kao primer žalbe sud je izabrao žalbu jednog običnog građanina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
