Dragica Gašić: Boga mi, ja ostajem ovde

Već prvih dana nakon povratka naišla je na neprijateljstvo – jedanaest nevladinih organizacija sa Kosova tražilo je da se preduzmu zakonske mere i da se žena sa srpskim državljanstvom iseli što pre. Potom su je vređale komšije Albanci, kamenovali joj zgradu, u prodavnici nisu hteli da joj prodaju hleb i namirnice, a nedavno joj je opljačkan stan dok je bila kod rođake u obližnjem selu.

– Ukrali su mi ne samo sigurnosnu kameru i ruter za internet, već sve što su našli u stanu – sredstva za higijenu, prašak za veš, frižider i zamrzivač su skroz ispraznili, a odneli su mi i lekove. Bez insulina ne mogu da živim. Juče je došla doktorka iz Goraždevca i donela mi lekove i insulin, za ostalo ću se nekako snaći – kaže naša sagovornica.

Kosovska policija još nije uhvatila počinioce koji su joj opljačkali stan. Zbog pretnji koje je dobijala, uključujući i noćna kucanja na vrata uz poruke da će je zaklati, Dragica je dobila policijsku pratnju.

– Oni su ispred zgrade, čuvaju ulaz jer su mi mnogi dolazili na vrata, kucali i svašta pisali po njima. Međutim, kad odem kod sestre na selo, policija nije tu i tako su pljačkaši uspeli da uđu. Juče sam kupila polovna vrata jer ona prethodna nisu mogla da se zatvore. Blindirana mi i dalje ne daju da postavim – priča Dragica.

Komšije nemaju želju da sa njom komuniciraju, ali ona nema nameru da ode. Jedino što je želela jeste da u Đakovici, u svom stanu, na miru provede penzionerske dane.

Iz Đakovice je otišla za vreme rata 1999.  Sa svojim sinovima od 7 i 10 godina kao raseljeno lice nastanila se u Smederevskoj Palanci. Odlazila je u rodni grad nekoliko puta u proteklih par godina kako bi posetila bolesnog oca, ali se, kako kaže, sa ovolikom količinom mržnje susrela tek kada se 9. juna vratila za stalno.

U prvom razgovoru za naš list, nakon saopštenja nevladinih organizacija sa Kosova da je Dragica nepoželjna u Đakovici, samo zato što je Srpkinja, rekla nam je da takvu reakciju i „dobrodošlicu“ nije očekivala.

– Tretiraju me kao ratnog zločinca, iako su me u policiji proveravali da li imam neke veze sa ratnim dešavanjima. Nemam nikakve, niti iko moj ima, i opštinske vlasti su mi dozvolile da se vratim. Imam sve papire. Ali mi ne daju čak ni da promenim stara, trošna vrata, jer mi za blindirana navodno treba dozvola opštinskih vlasti – pričala nam je Dragica, vidno uznemirena.

U jučerašnjem razgovoru zvučala je dosta smirenije. Kao da se navikla na pretnje i opasnost koja su joj postali svakodnevica.

Direktor Kancelarije Petar Petković ocenio je da se nastavlja „sistemski progon jedine povratnice u Đakovicu“.

„Maltretiranje koje Dragica doživljava iz dana u dan direktna je posledica političkih poruka iz Prištine i albanske javnosti u kojoj se kao problem percipira povratak ove Srpkinje u svoj stan i Đakovicu, ali ne i pretnje klanjem, kamenovanje kojima je neprekidno izložena“, rekao je Petković.

Naveo je da su joj ne samo oduzeta blindirana vrata koja je obezbedila Кancelarija za Кosovo i Metohiju kako bi joj se povećala bezbednost, nego joj se uskraćuju i osnovna ljudska prava, brani joj se da kupi hleb ili osnovne životne namirnice, a vlasti u Đakovici pokušavaju i pravnim nasiljem da joj oduzmu stan.

Petković je najavio je da će o najnovijem incidentu Kancelarija obavestiti Brisel, ali i međunarodne misije koje deluju na prostoru Кosova i Metohije, kao i da će Кancelarija nadoknaditi Dragici Gašić svu štetu koju je pretrpela i pomoći joj svim raspoloživim resursima da se izbori za pravo na povratak, ostanak i opstanak na Кosovu.