Dragica Gašić: Hrabra i Sama

Zabrana ulaska u prodavnicu samo je jedna u nizu nedaća sa kojima se suočava ova Srpkinja koja se nakon dvadeset dve godine izbeglištva vratila u Đakovicu, gde je ranije živela punih dvadeset godina.

U vihoru rata 1999. otišla je iz Đakovice sa svojim sinovima od sedam i 10 godina za Smederevsku Palanku.

Odlazila je u rodni grad nekoliko puta u proteklih par godina kako bi posetila bolesnog oca, a onda je u 59. godini odlučila da penzionerske dane provede tamo gde je odrasla, ne sluteći da će se suočiti sa ogromnom količinom mržnje.

“Tretiraju me kao ratnog zločinca, iako su me u policiji proveravali da li imam neke veze sa ratnim dešavanjima. Nemam nikakve, niti iko moj ima, i opštinske vlasti su mi dozvolile da se vratim. Imam sve papire. Ali mi ne daju čak ni da promenim stara, trošna vrata, jer mi navodno za to treba dozvola opštinskih vlasti“, ispričala je Dragica koja tvrdi da je pod konstantnim stresom i da ne može ni da spava jer joj stižu pretnje.

Komšije Albanci, kako tvrdi, gađaju je kamenjem, ulaze u zgradu, kucaju na njena vrata, ostavljaju preteće poruke, prete da će da je kolju.

Zbog toga Gašićeva nigde, pa ni u prodavnicu, ne ide bez policijske pratnje.

Kaže i da nije očekivala takav „doček“ i ne zna zašto je nepoželjna, jer je pre rata radila u srpkoj policiji, ali samo kao čistačica i da nije nikakvo zlo učinila, a da je još manje odgovorna što je u Đakovici tokom ratne 1998. i 1999. godine ubijeno više od hiljadu albanskih civila.

Gašićeva ne namerava da ode iz svog stana uprkos tome što je jedanaest nevladinih organizacija iz Đakovice zatražilo od lokalnih vlasti da je što pre isele i najavilo podnošenje peticije kosovskoj vladi.

I uprkos činjenici da je i opština Đakovica podnela tužbu kojom je zatražila da se „poništi ugovor o izdavanju stana sa zahtevom za privremenu meru sa Dragicom Gašić“.

Iako Gašićevoj stiže podrška iz Srbije, OEBS-a, kosovskog Fonda za humanitarno pravo i kosovske inicijative mladih za ljudska prava, jedina Srpkinja u Đakovici i dalje je sama i uplašena, usled neprijateljskog okruženja. Stoga ni ne čudi što na jednostavno pitanje – kako se osećate, odgovara kratko – bolesno.