Dragičević Dičić: Kad se boriš za nezavisno sudstvo proglase te stranim plaćenikom

Dragičević Dičić  je u intervjuu za novi broj nedeljnika NiN rekla da na sudije utiču napadi predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti i medija pod njihovom kontrolom, jer „sudije su obični ljudi i naravno da razmišljaju da li treba da budu izvrgnuti takvom  ružnom i nedostojnom ponašanju poslanika u  Skupštini“.

„U trenutku kada se bira prvi sudija  Srbije – predsednik Vrhovog kasacionog suda,  poslanici umesto da govore o njemu, uvredljivo  govore o drugom kolegi. To unižava postupak izbora i celo sudstvo“, rekla je Dragičević Dičić, koja je sudila za ubistvo premijera Zorana Đinđića i u objedinjenom predmetu ubistvo predsednika Srbije Ivana Stambolića i atentat u Budvi na predsednika SPO Vuka Draškovića.

Kako je navele, „naravno da se sudije plaše šta može da se izmisli o njima, da će biti izvrgnuti napadima, zato se povlače u sudnicu i smatraju da je dovoljno da sude pravično“.

„A za to vreme izvršna vlast izvodi  javno dokaze, poziva na poligraf, proglašava krivim, nevinim. Velika većina ne sudi u strahu od vlasti, ali se takav privid stvara upravo ponašanjem predstavnika druge dve grane vlasti“, navela je Dičić Dragičević. Ona je ocenila i da je „nenormalno velika  količina izjava predstavnika izvršne vlasti koje se  tiču sudova i krivičnih postupaka“.

Rekla je da je devedesetih godina prošlog veka bila označena kao „izdajnik, strani plaćenik i svašta još“. „Sve se to ponavlja i danas. Ako se boriš za nezavisno sudstvo, iznosiš neke nepravilnosti, mora da si strani plaćenik. Patriotski je boriti se za pravni poredak zemlje u kojoj živiš i koja već dugi niz godina  pokušava da dosegne evropske standarde”, istakla je Dičić Dragičević.

Na pitanje kako vidi izbore za predsednika Vrhovnog  kasacionog suda, i time i Visokog saveta sudstva, s jednim kandidatom, ona je ocenila da „to govori o nezainteresovanosti kolega da u ovakvoj konstelaciji snaga i odnosa konkurišu za to mesto“.

Rekla je i da joj se čini da „nije baš logično da ministar pravde dođe iz BIA, jednog sistema koji po svojoj  nadležnosti i načinu funkcionisanja nema puno zajedničkih tačaka sa pravosuđem“.

Na pitanje o više puta najavljivanoj borbi protiv organizvanog kriminala,  podsetila je da je u tu borbu ušla kao sudija posle ubistva Đinđića u svim predmetima koji su prošli Specijalni sud.

„Volela bih da je sada borba protiv organizovanog kriminala malo tiša, da nema taj senzacionalistički pristup“, istakla je  Dragičević Dičić.

Prema njenim rečima, „nedopustivo je, i na granici krivičnog dela, izvođenje dokaza u televizijskim programima“.

„Može  se govoriti i o estradizaciji borbe protiv organizovanog kriminala, a istovremeno i o odavanju okrivljenima i eventualnim saučesnicima šta se radi. Takav pristup umanjuje značaj i efekat borbe protiv organizovanog kriminala“, navela je Dragičević – Dičić.

Na konstataciju da su nedavno, uz komentare predsednika  države, prikazane i fotografije žrtava,  odgovorila je da je to – „krajnje nedopustivo“.

„Sigurno se time ne pomaže  organima gonjenja, pa ni sudstvu. Zna se kako se u  okviru Zakonika o krivičnom postupku vrši  prepoznavanje. To je bilo krajnje senzacionalistički“, rekla je Dragičević  Dičić.

Ona je istakla da je to „nedopustivo i zbog žrtava i njihovih roditelja koji su tražili da se to ne objavi“, kao i da „nema nikakvog razloga osim senzacije“ i, po njenom mišljenju, „uznemirenja javnosti“.

Prema njenim rečima, „organizovani kriminal je najčešće trgovina drogom, ljudima i oružjem, a na rubovima takvog organizovanja su privredni kriminal i pranje novca“.

„Visoka korupcija ide uz taj kriminal. Кoliko znam mi nemamo nijedan slučaj visoke korupcije“, rekla je Dragičević Dičić.

Prema njenim rečima, to sigurno ne može da znači da je naše društvo dobro uređeno.

„Istraživanja pokazuju  da se naša zemlja ocenjuje sa visokim stepenom  korupcije. I percepcija građana je da smo veoma  korumpirano društvo“, navela je Dragičević  Dičić.