DRAGIŠIĆ: Hrvatski princip može da primeni i Srbija

„U Briselu se gaji određeni optimizam u vezi s novom Vladom Srbije jer je došlo do promena u nadležnostima. Demokratske snage su unutar vlade i drže ključna mesta, poput pravde, spoljnih poslova, evropskih integracija, a tu je i konsenzus oko hapšenja Ratka Mladića. Došli su do zajedničkog zaključka da Mladića treba naći i uhapsiti. Zato postoji nada da će zemlja nastaviti s približavanjem Evropskoj uniji“, izjavila je politička analitičarka Lucija Montanaro iz Centra za evropske političke studije. Ona je za Glas Amerike rekla da niko za sada nije glasno povezao obećanje da će, kada pregovori budu nastavljeni, proces integracija teći vanredno brzo, sa očekivanom konstruktivnom ulogom Srbije u kosovskoj završnici. Ona je, međutim, ocenila da je ta veza, ipak, očigledna.
Podsetimo da su tokom pregovora dve najjače demokratske partije DSS i DS, između ostalog i oko toga kome će pripasti mesta koja su ključna za obnovu saradnje s Hagom i hapšenje Ratka Mladića, iz Brisela stizale poruke koje su odražavale raspoloženje da je za EU bolje da taj sektor preuzme DS.
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti kaže za Danas da je Brisel poručio da će biti nastavljen tehnički deo pregovora i bez isporučenja Ratka Mladića, ali da Haška obaveza mora biti ispunjena pre potpisivanja sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji.
– To je hrvatski princip koji će najverovatnije primenjen i u Srbiji, što srpskim vlastima daje dovoljno vremena da okončaju obaveze prema Hagu. Činjenica je da Srbija ima bolje uslove da ispuni standarde za pridruženje zajednici evropskih zemlja od drugih koji čekaju na učlanjenje ili su već pristupile Evropskoj uniji. Da nije ostao problem oko hapšenja Mladića, Srbija bi odavno potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju – smatra Dragišić.
On ističe da je optimizam predstavnika EU u pogledu obnavljanja saradnje s Haškim tribunalom zasnovan na konketnim očekivanjima i realnim osnovama.
– U junu bi trebalo da zemlje Jadranske inicijative – Hrvatska, Makedonija i Albanija postanu članice NATO a to Srbiji ide u korist ukoliko bude ispunila obaveze prema Hagu i potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer bi to ubrzalo približavanju članstva u NATO. Iako to nigde nije naglašeno, nijedna zemlja koja prethodno nije pristupila NATO ne može postati članica EU. Kada bi, dakle, sporazum o priključenju bio potpisan, postali bismo kandidat za članstvo a pošto bi se odluka o proširenju EU najverovatnije odnosila na ceo Balkan, i Srbija bi ušla u zajednicu evropskih država – zaključuje Dragišić.