Drago mi je što ljude nisam ostavljao ravnodušnim

– Odlazim sa osećajem zadovoljstva. U Srbiji mi je bilo interesantno da radim i sa profesionalne, ali i sa ljudske, emotivne strane. Sa profesionalne tačke gledišta, realno sam mogao da učestvujem u događajima i imao sam mogućnost da dam svoj lični doprinos realizaciji različitih projekata. Imao sam priliku da razgovaram o konkretnim pitanjima naše saradnje u međunarodnoj areni a, između ostalog, kada je reč o veoma teškom i ne baš jednostavnom kosovskom problemu, mogao da pružam pomoć ruske strane. Sa ljudske, emotivne tačke gledišta, ovo je za mene ogromno životno iskustvo zato što sam ovde imao praktično neograničen krug za komunikaciju i u velikom broju to su bili ljudi naklonjeni Rusiji. Bilo mi je veoma drago da, kao ruski predstavnik, osetim tu toplinu ljudi prema mojoj zemlji. U tom smislu zadovoljan sam i rezultatima svog rada i odnosom mojih partnera i prijatelja, kao i pažnjom medija prema meni, ambasadi i Rusiji. Moj društveni rad ovde je izazivao različita reagovanja, ali drago mi je što ljude nisam ostavljao ravnodušnim – kaže ambasador Konuzin.

Znači li to da Vam nije smetalo kad su pojedini politički krugovi tvrdili da ste „veći Srbin od Srba“?

– Nikad nisam imao nameru da zauzmem tu ulogu. Moj zadatak je bio da maksimalno objektivno procenim stav Srba i da ga podržavam. Ali ponekad sam se nalazio u situacijama kad mi se činilo da oni Srbi koji su oko mene ne odražavaju mišljenje većine Srba i možda su oni smatrali da sam ja u tom smislu bio veći Srbin od Srba. Ali to nije tako. Ja bih jako voleo kada bi Srbi sami jasno znali šta žele, šta su njihovi ciljevi i kako da dođu do tih ciljeva.

Da li je i srpska politika u istoj meri kao narod otvorena prema Rusiji, pogotovo što postoje kritički tonovi na račun političkog i ekonomskog približavanja Moskve i Beograda?

– Znam da je ogromna većina Srba prijateljski nastrojena prema daljem razvoju svestranih veza sa Rusijom. O tome donosim sud na osnovu mnogobrojnih kontakata koje sam imao u vašoj zemlji tokom godina rada u njoj. O tome svedoče i ispitivanja javnog mnjenja. Činjenica da postoje i drugačiji pogledi predstavlja prirodnu stvar.

Kuda ćete sa službom posle Beograda?

– Uskoro punim 65 godina i to su godine kad diplomate odlaze u penziju. Moraću da odem iz diplomatske službe, ali se nadam da ću imati mogućnost da nastavim da radim.

Da li razmišljate o angažovanju u međunarodnim misija u okviru UN?

– Takve planove nikad nisam imao, iako zaista mnoge diplomate rade u raznoraznim međunarodnim misijama. Znate, više godina sam bio u inostranstvu i želeo bih da vreme provedem i kod kuće. Sa velikom željom očekujem povratak kući i za sada nemam planove da radim van Rusije.

Ko će Vas naslediti u Beogradu?

– Kandidatura narednog ambasadora Rusije očekuje agreman srpske vlade. Dok se ona formalno ne odobri, u diplomatskoj praksi nije običaj otkrivati ime kandidata.

Koliko se ruska diplomatija promenila od 1971, kada ste u nju ušli i šta su danas njeni prioriteti, posebno na Balkanu?

– Priroda i karakter diplomatije moje zemlje doživeli su velike promene. Kao prvo, promenila se sama zemlje, njen socijalno-ekonomski temelj, politička struktura, granice. Promenjeni su principi, prilazi, resursi, metode diplomatskog rada. Razvija se nova škola diplomatije, koja pred sobom ima zahteve 21. veka. Naravno, nije sve podvrgnuto reviziji. Rusija je i dalje velika država sa strateškim interesima, koji su se vekovima formirali. Moderna diplomatija ima zadatak da ih štiti i dalje unapređuje.

U Srbiji je aktuelno pitanje da li ambasadori treba da budu samo karijerne diplomate ili tu ima mesta i za ljude „sa strane“. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

– Ubeđen sam da većinu nacionalnog diplomatskog kora treba da čine profesionalci, diplomate od karijere. Umetnost diplomatije se uči, stiče se iskustvom. Uporedo s tim, međunarodna praksa predviđa u diplomatskom radu i angažovanje predstavnika drugih profesija, drugih vrsta zanimanja. Ponekad su takva imenovanja veoma uspešna. Ali o tome bi svaka država trebalo da odlučuje u skladu sa nacionalnom praksom i normama.

Kako se u Moskvi gleda na proglašenje „pune nezavisnosti“ Kosova i Metohije iza koje stoji Međunarodna upravljačka grupa i koliko ovakva neformalna međunarodna tela utiču na dalje rešavanje kosovskog pitanja?

– Rusija, kao i Srbija, smatra da međunarodno-pravnu osnovu rešavanja kosovskog problema predstavlja Rezolucija 1244 SB UN. Sve ostalo je od nečastivog, odnosno izvan pravnih okvira.

Diplomata od karijere

Ambasador Konuzin (1947) diplomata je od karijere. Posle fakulteta, završio je Moskovski državni institut za međunarodne odnose Ministarstva inostranih poslova. Govori engleski i francuski, a tokom mandata u Srbiji savladao je i srpski jezik. U diplomatiji je od 1971. Radio je u ambasadama u Kamerunu, Gabonu, Alžiru, Francuskoj, u Stalnoj misiji Rusije u UN u Njujorku. Tri godine pre službe u Srbiju 18. aprila 2008, bio je direktor Departmana za međunarodne organizacije MIP Rusije.

Evroazijska unija nije alternativa

* U kojoj meri Evroazijska unija zaista može da bude alternativa za EU, posebno za države na Balkanu i koliko bi to uticalo na odnos Rusije i NATO?

– Nisam siguran da Evroazijski savez treba razmatrati kao alternativu. To je novi faktor međunarodnih odnosa, otvoren za saradnju sa drugim akterima ovih odnosa. Savez je u fazi formiranja, ali ima veoma veliki potencijal i siguran sam da će imati značajno mesto u životu svetske zajednice.

* Da li se geopolitička budućnost Srbije može pojednostavljeno svesti na dilemu „ili EU ili Evroazijska unija“ i koliko će tu, kako poručuje Marti Ahtisari, presuditi stav Beograda prema samoproglašenoj kosovskoj nezavisnosti?

– Uvek sam govorio i ponoviću još jednom: u modernom multipolarnom svetu kontraproduktivno je igrati na alternativu interesa. Potrebno je težiti ka objedinjenju istih: u oblasti bezbednosti, ekonomskih odnosa, kulturne saradnje… U atmosferi harmonije interesa, poštovanja prava svih naroda lakše je doći do rešenja složenih međunarodnih problema.

Podizanje odnosa na strateški nivo

* Mandat ste završili susretom „na vrhu“ – dva predsednika u Sočiju. Šta ovaj susret konkretno znači i koliko je važan za budućnost srpsko-ruskih odnosa?

– Susret Vladimira Vladimiroviča Putina i Tomislava Nikolića u potpunosti je opravdao očekivanja. Postavljen je zadatak da se naši odnosi dovedu na nivo strateških. To znači da će se šefovi obe države međusobno informisati i konsultovati o najvažnijim pitanjima, koja se tiču interesa obe zemlje. Dakle, planira se da se za nekoliko narednih godina ustanove formati i modalitet odnosa, odredi karakter zajedničkog delovanja u prioritetnim oblastima saradnje, definišu pravci kretanja u ostalim oblastima zajedničkih aktivnosti. Očekujem da će nadležni resori Srbije i Rusije dobiti konkretne zadatke u cilju povećanja tempa zajedničkog rada, kao i postizanja konkretnih usaglašenih predloga projekata. Zaista smo na pragu nove etape odnosa između naših zemalja i čini mi se da otvaraju apsolutno nove perspektive za saradnju. Mislim da će predstojeći period biti zaista interesantan i u nekom smislu čak i zavidim ambasadoru koji će me zameniti, jer bih želeo da verujem da će odnosi biti još bolji.