Dragoljub Bakić: Panično i ponižavajuće utamničenje dva miliona ljudi

– Ja i inače ne šetam, jer se teško krećem, pa neću ni danas da izlazim. Ali najveći je problem što ne možemo ništa da kupimo, zašto penzioneri ne mogu da dobiju neko vreme kada su radnje otvorene? Da nemam komšiju koji me snabdeva, ne znam šta bih radio, rekao je Danasov karikaturista Predrag Koraksić Koraks, komentarišući odluku vlade o dozvoljenom kretanju tokom policijskog časa od 30 minuta.

I Dragoljub Bakić, arhitekta, kaže da neće da izađe napolje da prošeta.

– Ne, neću da izađem. Možda provozam automobil jer je dugo stajao, ali sigurno ne planiram da istrčim odmah u šest sati. Ovo je svakako bilo jedno nedovoljno promišljeno, panično i ponižavajuće utamničenje skoro dva miliona ljudi, kaže Bakić. On dodaje da uopšte nije moralo da bude tako i da je moglo svakog dana da se odredi penzionerima neko vreme za šetnju.

– To nije dobro izvedeno i rađeno je iz nekih drugih razloga. Neko ovde čuva izborno stado, a posle „ko živ, ko mrtav“, navodi Bakić.

Zorica Mršević, profesorka, kaže da je puno starijih ljudi izašlo da iskoristi ovu prvu mogućnost za šetnju nakon više od mesec dana izolacije.

– Po mojim utiscima, mnogima je prijalo. Za šetnju je sasvim dovoljno pola sata, iako je sunčano, prohladno je, pa i nema potrebe za nekim dužim zadržavanjem. Kada nam bude dozvoljena i kupovina, odnosno izlazak dok radnje još rade, možda bi trebalo i to vreme produžiti. Interesantno je da su starije gospođe gotovo sve nosile maske i rukavice, dok je retkost bila videti i muškarca sa opremom, navodi Mršević i dodaje da je do sada sve vreme poštovala zabranu izlaska, ne zbog građanske poslušnosti, već iz realnog straha od virusa.

– Mislim da je ta mera nama starijima spasla život. Gledam to kroz prizmu bezbednosti, ne bih ni ja tek tako sedela da je to samo neka preporuka. Nisam se dosađivala, imam šta da radim, dan mi je kratak, ujutru vežbam kako bih održala zdravlje, i ne osećam se loše ili kao u zatvoru, navodi Mršević.