Dragoljub Bakić: Rušitelj sebičnih interesa

Jer, kada takvi ljudi, kao što je Dragoljub Bakić, koji je proveo ceo život razvijajući sposobnosti i radeći na projektima od javnog značaja, a taj život je dug i vrlo plodonosan, svoj intelektualni ali i emotivni potencijal stavi na raspolaganje organizaciji kao što je Ne da(vi)mo Beograd, onda to već postaje incident. Sklop koji izvesno pravi neočekivano velike poremećaje u zajednici gde su korupcija i nestručnost ljudi na vlasti toliko uzeli maha, da ishod deluje gotovo neizostavno vrlo tragičan.

Stoga je njegov glas, odnosno javni nastupi, u vrlo napetoj društvenoj atmosferi, gde preovlađuje nasilje, bahatost, primitivizam, i ostale odlike uzrokovane delima jedne duboko korumpirane i diktatorske vlasti, ono što unutar naše zajednice deluje gotovo neverovatno. Od kada je pristao da se priključi Ne da(vi)mo Beograd i da bude njihov baobab (afričko drvo), da im drži leđa i da ih savetuje, sve dok, kako kaže, moji „pačići žuti“ ne zasednu u klupe u gradskoj skupštini, uprkos trenutnoj neverovatnosti da to bude slučaj, sa ogromnim entuzijazmom i optimizmom, govori da će se to desiti – veoma brzo. A, zamislite razvoj našeg grada, gde unutar jedne organizacije deluje i radi Dragoljub Bakić.

Kao arhitekta sa izraženom društveno odgovornom svešću, Bakić je, može se slobodno reći, razvalio temelje Beograda na vodi. Projekta koji simboliše i crpi svu korumpiranost, nebrigu i nestručnost aktuelnih vlastodržača u glavnom gradu. Koliko je uradio na razotkrivanju nakaznosti tih kula koje su se podigle na nakaradnim vrednostima, u službi interesa nekolicine nasilnika na vlasti, ostaće zabeleženo zauvek, kao najveće svedočanstvo u istoriji ovog grada.

Dragoljub Bakić je u sedmoj deceniji života. Njegovi sedi brci i neverovatna energija duha, koju ispoljava baveći se javnim poslom, bez ikakvog interesa osim onog koji proizilazi iz poziva savesti da reaguje, godinama unazad su ono što vibrira zajednicom i ne dozvoljava da potone u onemoćalost i odustajanje od borbe za javno dobro.

Autor je brojnih objekata i urbanističkih celina u Srbiji / Jugoslaviji, Kuvajtu, Zambiji, Iraku, Zimbabveu, Južnoafričkoj Republici, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Bugarskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Poljskoj, Grčkoj, Maleziji, Venecueli i Japanu. Dobitnik je nagrade Salona arhitekture za 1974, 1976, 1978 i 1991. godinu i dobitnik Velike nagrade Saveza arhitekata Srbije 1994. godine.

Da bismo nabrojali sve ono što je izgradio, najčešće u koautorstvu sa svojom suprugom Ljiljanom Bakić, trebalo bi nam desetine novinskih stranica. Zaključimo zato samo da je ovaj čuveni srpski arhitekta, svojim delom obeležio drugu polovinu dvadesetog veka. Sazidao njegov ogroman deo, kao što danas ruši kule sebičnih interesa opasnih vlastodržaca.