Dragoljub Mićunović: Idealni pomiritelj

Verovatno, većina njih ne zna da se u februaru navršava tačno 30 godina Demokratske stranke, ali i te kako zna da je njen osnivač i prvi predsednik Mićunović.

Ovaj profesor filozofije, Golotočanin, „šezdesetosmaš“, aktivista koliko i političar, najviše je ipak prepoznat kao parlamentarac i kao poslanik.

U tom smislu je uvek za učešće na izborima, čak i kad mnogi manipulišu bojkotom kao „tupim oruđem“ na javnoj sceni.

Ulazak Mićunovića u Skupštinu 1990. predstavljao je zaštitni znak povratka parlamentarizma, isto kao i to što je njegov student i kolega Zoran Đinđić odsekao pankerski repić i upodobio frizuru.

Prihvatanje sukoba mišljenja, tolerancija, to je nešto po čemu je Mićunović bio prepoznat – zato su „okrugli stolovi“ opozicije u Demokratskom centru, koji je uspostavio nakon razlaza sa Đinđićem i napuštanja DS, prerasli u pobedničku koaliciju DOS.

Nesumnjivo je bio jedan, ako ne i najbolji, predsednik parlamenta u istoriji Srbije.

Umeo je da nađe pomirljiv ton i kada su radikali dolazili u majicama sa Šešeljevim likom, i kada je crnogorski poslanik ošamario Šešelja, sve ono što oni nisu uzvratili istom merom kada su postali naprednjaci.

I kada je Mićunović kao najstariji poslanik predsedavao parlamentu 2016, izvređan je od Maje Gojković više nego u ta „stara“ petooktobarska vremena.

Mićunović je bio predsednik stranke koji je otišao i vratio se u DS – to navodno ne prihvata sada na isti način da uradi i Boris Tadić – ali i neko ko je pokušao da postane i predsednik Srbije.

Na izborima u novembru 2003, neuspelim zbog cenzusa o izlaznosti, nije uspeo da pobedi Tomislava Nikolića, iako mu je kampanja zasnovana na tome da je „idealni ujedinitelj“. Bojkoteri tih izbora bili su DSS, G17 i SPS.

Kao čovek svog hladnoratovskog vremena, u kome su političke slobode bile cenjenije nego danas, Mićunović je umeo da uzvrati protivnicima duhovito. Tako je kada su naprednjaci pred kampanju 2016. postavili spomenik književniku Borislavu Pekiću, izjavio: „Dođe mi da ne umrem, kad vidim ko može da mi podigne spomenik.“

NJegova teza jeste da je pitanje demokratiji u Srbiji isto što i da li je moguće da postoji DS. Rođen je u Kraljevini Jugoslaviji 14. jula 1930, detinjstvo je proveo u Skoplju i Merdaru. Ima ćerku Nataliju.