Dragoslav Petrović: Jugoslavija će se vraćati, zaživeće u novim formama

„Jugoslavija će se vraćati, ona će u novim formama zaživeti. Jugoslavija kao pojam mora ostati“, rekao je Petrović, na promociji svog romana „Ante od Jugoslavije sećanje na poslednjeg premijera“, koji je posvećen poslednjem jugoslovenskom premijeru Anti Markoviću (1924 – 2011).

On je roman objavio u povodu 100. godišnjice rođenja Ante Markovića, koji je rođen u Konjicu, u Bosni i Hercegovini, 25. novembra 1924.

Dragoslav Petrović je za sebe rekao da je iz srpske porodice i da poštuje srpsku tradiciju, ali da se oseća Jugoslovenom.

„I taj osećaj zajedništva me ne napušta. Verujem da mora doći vreme za integracije, ne u državnom smislu, ali u smislu čvršćeg povezivanja svakako“, ocenio je Petrović.

On je dodao da su jugoslovenski narodi „bliski narodi, bliski po jeziku, po rodbinskim vezama“, po istorijskom i kulturnom nasleđu.

Dodao je da je svojim monološkim romanom želeo da ostavi dokument jednog vremena, ali i da ispriča priče koje do sada nisu bile dostupne javnosti.

„Ante Marković je plenio svojom pojavom, dobrim namerama, optimizmom. Za Jugoslaviju je bilo spremno pet i po milijardi dolara sa Zapada namenjenih za naš napredak, nalazili smo se pred vratima Evropske zajednice, na šta su nam skretale pažnju visoke delegacije iz evropskih zemalja. Ante Marković i mi oko njega smo smatrali da se Jugoslavija treba i mora očuvati“, kazao je Petrović.

Dodao je da je Marković pokušavao sve kako bi zaustavio raspad zemlje i rat, pa je tako nudio i rešenja poput konfederacije i asimetrične federacije, ali predsednici Srbije i Hrvatske, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, nisu imali sluha za to jer su imali „druge planove“.

Sociološkinja i nekadašnja političarka i ambasadorka Vesna Pešić rekla je da su i ona, i Ante Marković, i Ivan Đurić, i ljudi slični njima pokušavali da spasu Jugoslaviju.

„Ali, ja sam i danas ostala Jugoslovenka. Moji roditelji su bili progresivna jugoslovenska omladina, ja sam u takvoj porodici odrasla. Jugoslavija je bila naša najlepša zemlja“, kazala je Pešić.

Rekla je da je Savez refomskih snaga Jugoslavije (Reformisti), stranka koju je osnovao Ante Marković, na prvim višestranačkim izborima u Srbiji osvojila šest poslaničkih mesta.

„I svih šest poslanika dobili smo zahvaljujući glasovima iz Vojvodine, u Srbiji nismo dobili nijednog poslanika“ rekla je ona.

Sociolog Aleksej Kišjuhas rekao je da je Ante Marković bio sinonim za modernizaciju, za reforme, za liberalizaciju jugoslovenskog društva.

„Sećanje na njega i na Jugoslaviju nije samo nostalgija, nego i svedočanstvo šta možemo da budemo“, izjavio je Kišjuhas.

Dodao je da je Jugoslavija u Markovićevo vreme bila na pragu ulaska u tadašnju Evropsku zajednicu, „ali smo umesto toga odabrali rat“.

„Ante Marković je mogao biti naš Vaclav Havel, ali to se nije dogodilo“, ocenio je Kišjuhas.

Kišjuhas je dodao da je Ante Marković podneo ostavku na mesto premijera Jugoslavije jer nije želeo da predloži usvajanje ratnog budžeta, što se od njega tražilo.

Miodrag Mile Isakov, nekadašnji predsednik Reformske demokratske stranke Vojvodine koja je izrasla iz Saveza reformskih snaga Jugoslavije, rekao je da je ta partija jedina, sem Saveza komunista Jugoslavije, čiji je član bio.

„Nijednu od te dve partije nisam napustio. One su napustile mene jer su se raspale. Pa zato sad nešto razmišljam da bi bilo dobro da se učlanim u Srpsku naprednu stranku, ne bi li se i ona raspala“, rekao je Isakov.

On je zamerio autoru knjige to što u njoj nije spomenuo Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), najstarije nezavisno udruženje novinara na prostoru Jugoslavije, osnovano 17. januara 1990. godine.

Isakov, koji je pre političke karijere bo prvi predsednik NDNV-a, ispričao je da je iz tog novinarskog udruženja izrastao ne samo nedeljnik „Nezavisni“, koji je artikulisao ideju političke autonomije Vojvodine, zatim značajna novinarska imena, već i mnoge nevladine organizacije, ali i političke partije.

Dodao je da je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osnovano bezmalo pet godina posle NDNV-a, i to pre svega zahvaljujući NDNV-u.

„Oni su tamo, u Beogradu, pokušavali tri puta da osnuju NUNS, ali nisu mogli da skupe dovoljan broj ljudi. Onda smo došli mi iz Vojvodine, skupili 300 potpisa da bi oni mogli da formiraju NUNS“, kazao je Isakov.

Izdavač knjige Zoran Kolundžija rekao je da njegovog izdavačkog preduzeća „Prometej“ ne bi bilo da nije bilo Ante Markovića, koji ga je ohrabrio da izađe na tržište.

Kolundžija je kazao da je Jugoslavija bila veoma uspešna zemlja, kao i da je imala privredne gigante koji su radili svugde po svetu, „a sada dovodimo iz daleka Kineze da rade kod nas“.

Promociju knjige, koja je održana u amfiteatru SPENS-a, vodio je Dobrivoje Antonić, a nastupao je i tamburaški orkestar koji je izvodio pesme iz svih jugoslovenskih republika.

Antonić je pre svake pesme čitao i demografske podatke o tome koliko su republike i pokrajine imale stanovnika 1991. godine, iz kojih se vidi da su postjugoslovenski prostori u međuvremenu izgubili milione stanovnika.