Drakonske mere bezbednosti

Japan je jedno od najtrusnijih područja sveta i istovremeno zemlja koja ima čak 55 nuklearnih centrala. Na arhipelagu koji se slabije ili jače trese gotovo svakih pet minuta i na kojem se svake godine dogodi 20 odsto najsnažnijih svetskih potresa, u izgradnji nuklearnih reaktora poštuju se drakonske bezbednosne norme. Jak zemljotres koji je u ponedeljak pogodio Japan izazvao je požar u nuklearnoj centrali Kašivazaki-Kariva, jednoj od najvećih u svetu, i isticanje oko 1.000 litara radioaktivne vode, ali nije prouzrokovao veću katastrofu. To je još jedan dokaz kvaliteta japanskih reaktora sagrađenih da odole i najjačim potresima.

Država na četiri tektonske ploče

Poverenje japanske javnosti je, međutim, ozbiljno ugroženo nakon što su kompanije koje eksploatišu nuklearke nedavno priznale da su od vlasti prikrile nekoliko incidenata između 1978. i 2002, od kojih su neki bili u „kritičnim fazama“. Opsežna istraga je u toku. Pored toga, u martu 2006 jedan sud je prvi put naredio zaustavljanje nuklearnog reaktora koji je nekoliko dana pre toga svečano otvoren u Šiki, u centralnom Japanu. Sud je time podržao meštane Šike koji su optužili kompaniju da je potcenila rizike od zemljotresa. Japan se nalazi na četiri tektonske ploče, zbog čega je jedna od zemalja sveta koju najčešće pogađaju snažni zemljotresi. U najrazornijem zemljotresu koji je ikada pogodio Tokio 1923. godine poginulo je 142.000 ljudi, a stručnjaci smatraju da postoji verovatnoća od 90 odsto da će glavni grad Japana pogoditi još jedan snažan zemljotres u narednih 50 godina.

Nuklearna energija je od strateškog značaja za Japan, drugu po redu svetsku ekonomsku silu koja gotovo da uopšte nema energetske resurse kao što su nafta, ugalj ili zemni gas. Danas 55 japanskih nuklearki podmiruje oko 35 odsto potreba zemlje za strujom, a vlada želi da do 2010. godine to dostigne 40 odsto kako bi se dodatno smanjila zavisnost od energetskih resursa iz uvoza. A sve to događa se u zemlji u kojoj je sveprisutno antinuklearno raspoloženje, posebno zbog atomskih bombi koje su 1945. bačene na Hirošimu i Nagasaki. Nuklearka Kašivazaki-Kariva, u vlasništvu giganta Tokio elektrik pauer, strujom snabdeva Tokio. Sa svojih sedam reaktora, ukupnog kapaciteta 8.212 megavata, to je jedna od najjačih centrala u svetu, piše Frans pres. Nalazi se samo nekoliko kilometara od epicentra zemljotresa jačine 6,8 stepeni Rihterove skale u kojem je u ponedeljak poginulo devet ljudi a više od 1.000 povređeno. Zemljotres iste jačine pogodio je to područje i oktobra 2004. godine. Kao i drugi nuklearni reaktori Japana, oni u centrali Kašivazaki-Kariva opremljeni su detektorima potresa koji su povezani s uređajem za hitno zaustavljanje sistema čim se tlo zatrese. Japanske nuklearke su sagrađene na stenovitom tlu kako bi se potresi što više ublažili, a one na obali mora zaštićene su visokim zidovima da bi se odbranile od eventualnih cunamija.
U zemljotresu jačine 7,2 stepena Rihterove skale koji je 1995. pogodio Kobe poginulo je 6.400 ljudi. Reaktori u tom području nisu, međutim, pretrpeli nikakvu štetu. Svi aktivni reaktori su u takovom stanju da mogu da izdrže zemljotrese od najmanje 7,75 stepeni Rihterove skale. U pojedinim oblastima posebno izloženim riziku centrale su napravljene tako da mogu da izdrže izuzetno jake potrese i do 8,25 stepeni Rihterove skale. Fabrika za preradu goriva u severnom japanskom gradu Rokašu trenutno je u fazi testiranja, ali navodno može da podnese zemljotres od 8,5 stepeni. U dokumentu koji je dostupan javnosti na sajtu japanske Komisije za nuklearnu bezbednost (www.jnes.go.jp) opisani su drakonski testovi kojima se podvrgavaju nuklearna postrojenja, od temelja centrale do najmanjih ventila, kako bi odolela zemljotresima.