Foto: J. B. K.Obrazovni sistem Srbije je ozbiljno narušen i uzdrman iz temelja. Već dugi niz godina prosveta doživljava statusno i finansijsko urušavanje, a nastavnici gubitak materijalne sigurnosti, dostojanstva i ugleda, dok fakulteti na kojima se školuju nastavnički kadrovi iz fundamentalnih disciplina beleže dramatičan pad broja zainteresovanih studenata.
Ovo su neki od zaključaka izneti u dokumentu „Platforma Univerziteta u Beogradu (UB) za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa na UB i očuvanje obrazovnog sistema u Srbiji“, koje je sačinila radna grupa, sastavljen od dekana fakulteta koji školuju buduće nastavnike.
U tom dokumentu dekani Filološkog, Hemijskog, Biološkog, Matematičkog, Geografskog, Fizičkog, Fizičke hemije i Filozofskog fakulteta predočili su probleme i predložili moguća rešenja za trenutno gorući problem nedostatka nastavnika pojedinih predmeta u školama.
Dekani konstatuju dramatičan pad kvaliteta nastavnog kadra u našoj zemlji, da je nastavnicima oduzeto dostojanstvo i da su im plate niske čime se „indirektno signalizira da se ovaj poziv ne nalazi među prioritetima države“.
Uočeno je i da je urušen kvalitet srednjoškolskog obrazovanja, a od 2015. godine je primetan drastičan pad interesovanja za upis na studijske programe fakulteta namenjene školovanju nastavnika.
Utvrditi koliko nedostaje nastavnika
Kao prvi korak ka rešavanju krize obrazovnog sistema u Srbiji predstavnici Univerziteta u Beogradu predlažu precizno i temeljno utvrđivanje kompletnog stanja i statusa nastavnog kadra u Srbiji.
„Neophodno je da Ministarstvo prosvete sprovede detaljnu analizu po regionima kako bi se utvrdilo koliko nastavnika nedostaje po predmetima koji se predaju u školama, kao i analizu kompetencije kadra u skladu sa pravilnicima o stepenu i vrsti strulne spreme. Ova analiza bi trebalo da obuhvati trenutno stanje, kao i projekciju za narednih pet godina, odnosno predviđanje u kojoj meri će doći do deficita nastavnika usled odlazaka u penziju“, piše u dokumentu u koji je Danas imao uvid.
Prema trenutnim saznanjima već sada se, kako piše, oseća značajan nedostatak nastavnika matematike, fizike, informatike, hemije, biologije, geografije, srpskog, stranog jezika, latinskog, istorije, sociologije, filozofije i psihologije.
Predstavnici UB predlažu da nakon analize Ministarstvo prosvete sačini akcioni plan u kome bi jedno od rešenja moglo da bude stipendiranje studenata od strane lokalnih samouprava i regiona za školovanje na nastavnim programima u skladu sa njihovim potrebama.
Stipendisti bi imali obavezu da nakon završenih studija provedu određeni broj godina u nastavi u regionu/lokalnoj samoupravi koji im je dodelio stipendiju.
Plate nastavnika ispod republičkog proseka
U dokumentu je navedeno da su nedopustivo male plate osnovni razlog slabog interesovanja za nastavnička zvanja. To ilustruju podatkom da je osnovna plata nastavnika u školama 74.683 dinara, dok je prosek u Republici 84.300 dinara.
Dekani predlažu postepeno povećanja plata nastavnika do momenta kada će njihove plate biti na nivou 1,3 do 1,5 prosečnih zarada u Srbiji, uvođenje platnih razreda i nagrađivanje nastavnika koji sa učenicima postižu zapažene rezultate na takmičenjima.
U dokumentu je istaknuto i da neadekvatna zakonska rešenja godinama unazad urušavaju dostojanstvo i autoritet nastavnika.
„Pored toga vrlo su česti slučajevi neprimerenog ponašanja učenika, koji zbog proceduralnih razloga često ostaju nesankcionisani. Smatramo da treba značajno poboljšati mere za disciplinsku odgovornost učenika kako bi se sprečilo neprimereno ponašanje u školama i vratila disciplina u škole koja je osnovni preduslov za normalno održavanje nastave“, piše u dokumentu.
Predstavnici UB predlažu da se zakonski zaštititi integritet nastavnika i propišu mere kojima se proveravaju prigovori na ocenjivanje, kao i da se definišu protokoli postupanja u slučaju neprimerenog ponašanja učenika i roditelja prema nastavnicima.
Dekani su predložili da troškove akreditacije studijskih programa namenjenih školovanju nastavnika plaća Ministarstvo prosvete, uz napomenu da „postoji opasnost da fakulteti procene da više nemaju interesa da posluju sa gubitkom prilikom školovanja ovih kadrova i da ugase ove studijske programe“.
Predlog je i da se u okviru državne mature omogući da se za studijske programe koji školuju nastavnike prijavi veći broj predmeta za treći test, kao i da se omogući direktna prohodnost iz svih srednjih škola, da bi se podstakli kandidati da se prijavljuju u većem broju i da bi im se olakšao prolaz na nastavničke programe.
O Platformi će se na idućoj sednici izjasniti Senat UB, nakon čega će ovaj dokument poslati Ministarstvu prosvete.
Trećina petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismena
Predstavnici visokog obrazovanja su se osvrnuli i na loše rezultate koje naši đaci postižu na PISA testiranjima, ukazujući da se „uprkos činjenici da je više od trećine petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno u oblasti prirodnih nauka, kontinuirano smanjuje obim obrazovanja u ovoj oblasti i ne ulaže se u opremanje škola. Iznose kritiku i na račun zastarelih nastavnih programa, te načina na koji je rađena reforma obrazovanja. Dekani su predložili da se uradi revizija standarda postignuća i svih nastavnih planova za srednje škole.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
