Dramatična svedočenja o zločinima

„Jednom u budućnosti sukob će se okončati, ali sećanje na ono šta su Srbi u Bosni učinili poslednjih dana neće nikada nestati, oni će to platiti jednog dana u nekoj budućnosti“. Britanski ministar inostranih poslova Malkom Rifkind telefonira Miloševiću i traži od njega da pomogne u prevladavanju krize. Nemački šef diplomatije Klaus Kinkel poziva svog ruskog kolegu Andreja Kozireva i moli ga da utiče na Beograd i Pale. Ajvor Roberts, otpravnik poslova britanske ambasade, hitno se vraća iz Londona i prenosi Miloševiću zahtev da zaustavi nasilje. Predsednik Srbije mu kaže da je iznenađen događajima u Srebrenici i da je poručio Mladiću da mora da garantuje za bezbednost civila i vojnika UN. General je, prema Miloševićevom iskazu, odgovorio da lično ide u Srebrenicu kako bi sprečio odmazdu.

Lideri bosanskih Srba, javljaju mediji u Srbiji, pozvali su Muslimane da ostanu u Srebrenici, ako to žele, garantujući im punu ličnu i imovinsku bezbednost, a ukoliko pak neko od njih želi da ode, može to da učini bez ikakvih problema… Mladić 13. jula javlja holandskom komandantu da po šumama ima na stotine leševa koji su ubijeni u pokušaju bekstva. I to je jedna od bezbroj odvratnih laži.

Hiljade izbeglica, pretežno žena i dece, posle lutanja kroz šume, stižu u Tuzlu i Kladanj. Govore da srpski vojnici masovno streljaju zarobljene muškarce. Istovremeno, GŠ VRS 14. jula saopštava: „Izvršeno je prebacivanje svih muslimanskih civila iz Srebrenice, privremeno smeštenih u izbegličkom kampu u Potočarima, na liniju razdvajanja sa muslimanskom stranom na frontu kod Kladnja“. U saopštenju se precizira da je reč o trideset hiljada pripadnika muslimanske nacionalnosti i navodi se da je među njima i „jedan broj pripadnika muslimanskih oružanih formacija koji su pravovremeno predali naoružanje i pridružili se izbegličkom kampu u Potočarima… Svi povređeni pripadnici muslimanske nacionalnosti, kojima je bila potrebna pomoć lekara, smešteni su u bolnici u Bratuncu, a srpski lekari i drugo medicinsko osoblje čine napore da se svima pruži potrebna medicinska pomoć“.

Naša Borba u izveštaju iz Brisela 22. jula objavljuje dramatična svedočenja o zločinima. Sad je već izvesno da nije reč o poginulim u borbama ili u bekstvu. Ema Bonino, komesarka Evropske komisije za humanitarna pitanja, izjavljuje da je najmanje dvanaest hiljada ljudi nestalo bez traga. Holandski ministar Jan Pronk, na osnovu izjava oficira i vojnika koji su se vratili iz Srebrenice, govori o hiljadama streljanih. Američki magazin „Tajm“ 24. jula na naslovnoj strani objavljuje portret Ratka Mladića, pod naslovom „Komandant užasa“. General u isto vreme u intervjuu za novosadski časopis „Svet“ preti: „Ako treba, zauzećemo sve enklave, pa i Sarajevo“.

Međunarodni tribunal u Hagu 25. jula podiže optužnice protiv Karadžića i Mladića. Optuženi su za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečanstva. U to vreme Tužilaštvo ima samo delimična saznanja o razmerama zločina u Srebrenici. Milošević zna mnogo više, približno onoliko koliko su do kraja jula znale i strane obaveštajne službe, odnosno vlade vodećih zapadnih zemalja. Većina diplomata koje su tada i kasnije razgovarale s njim o Srebrenici prihvata njegovo uveravanje da nije znao da se priprema pokolj i da nije mogao da ga spreči. Oni polaze i od činjenice da ubistvo nekoliko hiljada ljudi u tom trenutku nikako nije odgovaralo zvaničnom Beogradu.

Pravosnažnom presudom Međunarodnog tribunala Radislavu Krstiću, komandantu Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske, devet godina kasnije nepobitno je utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid. Skupština Srbije donela je 2010. deklaraciju kojom „najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, kao i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija“.

Najmasovniji zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata primorao je međunarodnu zajednicu da narednih meseci primeni odlučnije vojne i političke mere radi obustavljanja sukoba u BiH.

Nastavlja se