Drastične mere protiv korone ne postižu cilj

Međutim, dok je u prvoj fazi ključno donositi samo odluke o tome kako sprečiti širenje bolesti, sada postaje sve jasnije da se mora misliti i na posledice koje se žele sprečiti, odnosno odabrati mere koje su dostupne ali i prihvatljive za društvo. Značajan je komentar epidemiologa Predraga Đurića da je aktuelna pandemija kovida 19 pokazala da su neke države izdale svoje građane, jer su bile nesposobne da se pripreme za pandemiju, iako se takva mogućnost nagoveštavala u protekle najmanje dve decenije. Pritom neke od njih su kao kompenzaciju za svoju nesposobnost, odgovorile radikalnim merama upravo protiv onih koje su se obavezala da štite, pa se krivica svaljuje na ‘neodgovorne’ građane. Suprotan primer takvim zemljama je Nemačka sa svojim organizovanim delotvornim merama u borbi protiv ove pandemije, kaže u razgovoru za Danas doktorka Dragana Jovanović, redovna profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji i supspecijalista pulmologije i onkologije.

* Rekli ste za N1 da je izolacija dobra mera ali da ne bi trebalo da traje predugo. Kada je taj trenutak kada izolacija kao mera suzbijanja epidemije pravi više štete nego koristi?

– Ono što je zaista prilično nelogično jeste da su upravo osobe koje najviše poštuju sve mere izolacije, stariji i bolesni, neopravdano najviše uskraćeni, ukidanjem slobode izlaska makar u nekom periodu dana, jer ove drastične mere potpunog zatvaranja po par dana očigledno ne postižu cilj kod populacije zbog koje su ustanovljene i kojoj su namenjene, a pritom imaju već loše psihofizičke posledice po veliku većinu upravo ljudi koji dosledno poštuje sve preporuke izolacije.

* Da li je ulazak korone u zdravstvene ustanove mogao biti sprečen boljom organizacijom i većim stepenom zaštite zaposlenih ili je to bilo neizbežno s obzirom na prirodu virusa?

– Mislim da se ne bi mogao sasvim sprečiti, dešava se kako vidimo u svim zemljama. Međutim, nedovoljno ozbiljan pristup struke u početku oko neophodnih mera prevencije infekcije pa time i same bolesti, i oko mera obezbeđenja odgovarajuće zaštite za medicinsko osoblje, značajno je uticao na ulazak virusa u zdravstvene ustanove. Pritom, zaraženo medicinsko osoblje čini 12.5 odsto svih obolelih. Svakako jedan od bitnih činilaca jeste i nepoštovanje predložene socijalne distance i drugih, higijenskih mera od strane pre svega mlađih osoba, ali bi verovatno sve to bilo u manjem obimu, boljom organizacijom i ozbiljnijim pristupom. Potpuna promena strategije koja je usledila dolaskom iskusnih eksperata iz Kine, sa primenom neophodnih delotvornih mera za zaustavljanje epidemije, to samo potvrđuje.

* Kako epidemija utiče na pacijente koji nisu zaraženi koronom?

– Teške kliničke slike zbog kojih se pacijenti moraju hospitalizovati, u oko 20 odsto slučajeva, od kojih pet do šest odsto budu indikacija za stavljanje na respiratore, očigledno je dovela do veoma teške situacije i skoro do kolapsa zdravstvenih sistema nekih zemalja, pa i naše, što ima dodatno za posledicu i da brojni bolesnici svih uzrasta umiru od drugih bolesti od koji su neke u normalnim okolnostima relativno lako izlečive. Ovo je već došlo do izražaja u više zemalja, posebno u pokrajini Hubej u Kini, u Italiji, Španiji i SAD. Zbog uviđanja ovakvih scenarija, u toku je objavljivanje nekoliko vodiča kako u pandemiji postupati sa obolelima od drugih bolesti.

* Koliko su testovi koji su do sada korišćeni u Srbiji pouzdani?

– Značajno veliki procenat, oko 30 odsto, lažno su negativni među do sada korišćenim PCR testovima, što znači da se neki inficirani, a zvanično sa negativnim testom, kreću normalno i šire zarazu do pojave svojih simptoma, ili još gore ako su asimptomatski slučajevi. Pritom zaraženi su upravo najzarazniji 48 sati pred pojavu simptoma i prvih dana potom. Treba naglasiti da su u mnogim zemljama, pre svega SAD, prioriteti za testiranje i osobe sa visokim rizikom za lošu prognozu od kovid-19 infekcije, poput starijih ili imunosuprimiranih, ali i osobe sa velikim rizikom za izloženost virusu ili transmisiju, pa su to zdravstveni radnici pre svega. Ovo treba sagledati u svetlu podatka da je 12.5 odsto svih zaraženih kod nas do sada, upravo među zdravstvenim radnicima koji se inače ne testiraju rutinski svi.

* Da li je razumno uključiti privatne laboratorije u testiranje pošto se pominjalo da nemamo dovoljno kadra u državnim ustanovama?

– Smatram da, pošto se pominjalo u više navrata da nemamo dovoljno kadra u državnim ustanovama za testiranje, svakako treba preusmeriti postojeće laboratorijske kadrove za testiranje drugih bolesti, naročito jer je značajnom broju njih poznata PCR i druge tehnike. Takođe, ako i dalje postoji nedostatak, mišljenja sam da treba uključiti proverene sertifikovane privatne laboratorije u testiranje. Sada postoje i te nove tehnike zahvaljujući unapređenoj nano tehnologiji CLIA metodama, npr. koje omogućavaju jednostavno ranu detekciju antitela za 30 minuta, već u periodu inkubacije, pre pojave simptoma, što je veoma važno za trijažu kontakta i eliminaciju lažno negativnih rezultata. Kod nekih su moguća preko 200 testiranja u jednom satu.

* Kako vidite stav da se pacijenti nepotrebno rano stavljaju na respiratore i da je to jedan od razloga velike smrtnosti u Evropi?

– Danas ima nekih podeljenih mišljenja među lekarima oko primene veštačke ventilacije stavljanjem pacijenta na respirator. Pominje se velika smrtnost onih koji budu stavljeni na respirator. Čak neki britanski lekari zagovaraju samo neinvazivnu ventilaciju sa forsiranjem boljeg sopstvenog disanja pacijenta. Međutim, tu treba biti jako oprezan. Teški oblici oboljenja ne dozvoljavaju eksperimente. Treba napraviti jasnu razliku, pre svega u tome da su na respiratoru samo najkritičniji pacijenti sa najtežim oblicima infekcije, za koje je to krajnja mera u pokušaju da se kupi vreme dok ne dođe (ako uopšte dođe) do oporavka pluća. Sada već i forenzika dokazuje, odnosno autopsije preminulih bolesnika da su pluća tih pacijenata potpuno čvrsta. To znači da kod tih osoba nije više bilo mogućnosti da se oporave pluća i da budu ponovo sposobna za razmenu gasova i dobijanje kiseonika, bez čega nema života. Takođe, nedavno objavljen rad na jednu od nainteresantnijih tema, a to je kakve su dugotrajne posledice preležane bolesti, ukazuju da u ovom periodu od nekoliko meseci, pluća mnogih pacijenata imaju značajne ožiljke na radiografiji i skeneru, ali i gubitak plućne funkcije od 20 do 30 odsto.

* Otvorili ste imejl adresu da bi građani mogli da vam se obrate? Koliko pitanja dobijate i šta ljude najviše zanima?

– Dnevno dobijam po 40, 50 mejlova. Najviše pitanja se odnosi na to koliko rizika od obolevanja imaju oni sa pojedinim bolestima, imunološkim, malignim ili drugim, sa nekim hroničnim stanjima, kao i šta da rade sa svojom terapijom jer ne mogu doći do svog lekara radi kontrolnog pregleda i određivanja dalje terapije. Puno je pitanja i iz domena trenutne akutne respiratorne infekcije, na koja dajem isti odgovor, a to je ih upućujem da se hitno jave Covid ambulanti ili zdravstvenom centru za kovid infekcije, zavisno gde žive, jer je sav zdravstveni sistem sada usmeren upravo na te slučajeve. Moji saveti mogu biti samo u domenu drugih hroničnih plućnih bolesti i stanja, u meri u kojoj se mogu kompetentno dati mejlom.

Korona čak 15 puta smrtonosnija od sezonskog gripa

„Naučna istraživanja pokazuju da je virus koji izaziva kovid-19 mnogo zarazniji nego što se smatralo, da stvara slabiji imunitet kod ljudi koji su ga preboleli i da je manje podložan promenama godišnjih doba nego što se do sada mislilo. Novo istraživanje američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazalo je da jedna osoba tokom trajanja bolesti u proseku zarazi gotovo šestoro ljudi. Svi su se ponadali da bi pandemija kovida 19 mogla da počne da jenjava s dolaskom toplijeg vremena, i tako dobila sezonski karakter, međutim jedna nova kineska naučna studija je pokazala da se porast prosečne temperature uglavnom pozitivno podudara sa brojem slučajeva kovida 19, pa samim tim nema dokaza da bi širenje moglo prestati s dolaskom leta. Iako je bilo paušalnih procena da je ova virusna infekcija smrtonosna poput gripa, podaci studija jasno pokazuju da je kovid 19 čak 15 puta smrtonosnija bolest od sezonskog gripa, a ono što dodatno brine jeste podatak iz tek objavljene analize da je ta veća smrtnost od kovida 19 već u dobi od 30 godina naviše“, kaže Dragana Jovanović.

Neizvesno da li su oporavljeni zaštićeni od nove infekcije

Zaraznost bolesti se može smanjivati na različite načine, među ostalim merama izolacije, ili vakcinama. Kada se bazni broj reprodukcije smanji na manje od 1, što znači da jedna bolesna osoba tokom trajanja bolesti u proseku uspe da zarazi manje od jedne zdrave osobe, smatra se da zaraza jenjava i prestaje da se širi. Međutim, tu je još jedan aspekt jako značajan, a to je kako postići kolektivni imunitet, kada je potrebno da bar 80 odsto populacije preleži bolest i razvije imunitet, ili pak da dobije odgovarajuću efikasnu vakcinu koja još ne postoji. Dok se sve više ljudi oporavlja od kovid-19, Svetska zdravstvena organizacija ispituje izveštaje o reaktivaciji koronavirusa, pošto su u Južnoj Koreji, jednoj od prvih zemalja pogođenih pandemijom, zabeleženi slučajevi oporavljenih ljudi koji su klasifikovani kao izlečeni ali su ponovo pozitivni testirani na taj virus. Južnokorejski Centar za kontrolu i sprečavanje bolesti navodi da se kod ponovo pozitivno testiranih, umesto da su ponovo zaraženi, virus možda reaktivirao, budući da su bili ponovo pozitivni ubrzo pošto su pušteni iz karantina. Neizvesnosti je, međutim, i dalje puno, da li su oporavljeni zaista zaštićeni od ponovne infekcije, jer ne postoji savršen test imuniteta, niti je jasno koliko bi takav imunitet mogao trajati.