Drastično povećano nasilje nad ženama u javnom i političkom životu

Biljana Stepanov, koordinatorka mreže SOS Vojvodina, ističe da je potrebno hitno usvajanje akcionog plana za primenu strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici.

– Imamo u fokusu izuzetno povećano nasilje nad ženama u javnom i političkom životu. Od 2020. godine, pored nasilja u porodici koje ima najveću prevalencu, sve je više javno dostupnih informacija i primera iz prakse o nasilju nad ženama u javnom i političkom životu, objašnjava Stepanov.

Stepanov ističe i da je neophodno da država primeni i jasno definiše mere kojima se kontroliše izdavanje dozvola za nošenje i posedovanje oružja.

Milana Rikanović ispred UN Womena objašnjava da su uspostavljanje institucionalnih rešenja koja će odgovoriti na pitanja nasilja nad ženama, pitanja rodne ravnopravnosti, kao i nedostatak strateškog okvira izazovi na putu ka unapređenju položaja žena.

– Jedan od razloga zašto dugo očekivani akcioni plan za borbu protiv nasilja nad ženama nije usvojen je zato što Ministarstvo finansija nije odobrilo dodatna sredstva za sprovođenje strategije, te se postavlja pitanje rodno odgovornog budžetiranja, ali i generalno finansiranja za rodnu ravnopravnost, priča Rikanović i napominje da CEDAW komitet već godinama Srbiji upućuje iste ili slične preporuke, što govori da sistem nije dovoljno delotvoran.

Nevena Petrušić, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i nekadašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti, navodi da su prekršajne kazne za navođenje na diskriminaciju, segregaciju, polno i rodno uznemiravanje, povećane, ali da nema uvida koliko se ovi instrumenti koriste u praksi.

– Sankcije koje se izriču u slučajevima rodne i drugih oblika diskriminacije u praksi nisu delotvorne, nisu proporcionalne težini povrede i nemaju odvraćujući efekat, podvlači Petrušić.

Prema njenim rečima, sve zemlje u okruženju su prihvatile objektivni koncept nematerijalne štete, je u Srbiji i dalje na snazi subjektivni koncept, po kojem žrtva treba da dokaže da je trpela duševne bolove zbog toga što je diskriminisana.

Objektivni koncept nalaže da je povreda prava na nediskriminaciju šteta koja se trpi, objašnjava Petrušić i dodaje da je pozitivan pomak u pristupu pravdi učinjen garantovanjem prava na besplatnu pravnu pomoć.

Profesorka Filozofskog fakulteta Marija Babović kaže da po pitanjima rodnog jaza u zaradama, smanjivanju jaza u zaposlenosti, kao i seksualnog uznemiravanja na radu, nema velikih promena.

– Preporuka koja se odnosi na rodni platni jaz pokazuje da ne postoji veliki interes države da se time bavi, te izostaje sistematsko praćenje. Ipak, znamo da žene moraju da rade 40 dana godišnje duže da bi za isti posao zaradile koliko i muškarci, predočava Babović.

Ona kaže da od kolega ekonomista često čuje kako ovaj jaz nije velik, te kako ima i država u kome je jaz veći.

– Svaki put se pitam je li to isto kao kada pričamo o nasilju: „Pa nije važno, to je samo jedan šamar“, „Pa samo ju je počupao za kosu“. Ne. Ili je diskriminacija ili nije. Bez obzira da li jaz iznosi 8 ili 18 odsto, on postoji i posledica je strukturnih nejednakosti, tvrdi Babović.

Ona ističe da nacionalna strategija za zapošljavanje predviđa mere za zapošljavanje žena iz osetljivih grupa, ali da nema ozbiljne akcije i praćenja, te se ne zna šta se dešava sa Romkinjama, sa ženama sa invaliditetom, migrantkinjama. Takođe, nema indicije o tome jesu li mere efikasne i da li se uopšte sprovode.

Kada su u pitanju bračni odnosi, pravnica Sofija Mandić ističe da su u Srbiji najveći problemi oni koji se tiču diskriminacije žena u vezi sa imovinom i nasleđivanjem, kao i nejednakosti bračne i vanbračne zajedice u pogledu imovinskih i naslednih prava.

– Žene su isključive vlasnice negde oko 26 odsto nepokretnosti u Srbiji. Najveći deo Srbije ulazi u ovaj prosek, u Vojvodini ih je od 30 do 40 odsto, dok je Zapadna Srbija ispod proseka i iznosi 10 do 20 odsto, priča Mandić.

Iako su prema Ustavu iz 2006. bračna i vanbračna zajednica izjednačene, one ne uživaju ista prava jer Zakon o nasleđivanju iz 1996. godine ne prepoznaje vanbračnog partnera, te je vanbračni partner primoran da testamentom reguliše raspolaganje imovinom za slučaj smrti.

Srbija ima rok da do marta 2023. preda svoj izveštaj prema CEDAW komitetu, a još uvek nema pouzdanih informacija o tome da li se ovaj izveštaj priprema i ko ga priprema.

Akušersko nasilje višedecenijski problem

Ljiljana Pantović, naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, ističe da je akušersko nasilje višedecenijski problem srpskog zdravstvenog sistema koji je pandemija korona virusa samo ogolila. “Govorimo o nasilju koje je deo širih političkih i ekonomskih aranžmana koji mogu naneti štetu, posebno marginalizovanoj populaciji”, priča Pantović i ističe da su trudnice i porodilje mahom neobaveštene o intervencijama kojima bivaju podvrgnute tokom porođaja, dok su one koje imaju „vezu“ bolje informisane i bolje tretirane.

Dekriminalizovati žene u prostituciji

Kada je reč o trgovini ženama i eksploataciji prostitucije, Milan Aleksić iz udruženja građana Atina podseća da je CEDAW komitet Srbiji još 2019. godine uputio preporuku da ukine član 16 Zakona o javnom redu i miru i osigura da se žene u prostituciji dekriminalizuju, kao i da obezbedi alternativne mogućnosti ostvarivanja prihoda za žene koje žele da napuste prostituciju. “Mi smo tražili da CEDAW komitet revidira preporuku i da traži izmene i dopune zakona. Ovim bi država prekršajno prestala da goni odavanje prostituciji, dok korišćenje seksualnih usluga i ustupanje prostorija radi prostitucije ne bi bile dekriminalizovane”, kaže Aleksić i navodi da je način primene pomenutog člana 16 Zakona o javnom redu i miru “u potpunosti diskriminatoran u odnosu na žene”. Prema podacima policije o broju zahteva za podnošenje prekršajnih naloga, 2019. je evidentirano ukupno 288 izvršilaca prekršaja, od kojih je 206 bilo ženskog pola, 2020. godine 312 od kojih je 214 žena. U 2021. policija je podnela 293 zahteva za pokretanje prekršanog postupka po ovom članu za 211 žena i 88 muškaraca. Aleksić podvlači da je za odavanje prostituciji prema statistici iz te godine optuženo 205 žena i 75 muškaraca. Prema njegovim rečima, primetno je da se suzbijanje prostitucije svodi na prekršajno kažnjavanje žena. U izveštaju SOS Vojvodine traži se i izmena definicije silovanja u Krivičnom zakoniku, izmena krivičnog dela obljube nad nemoćnim licem, kao i inkriminisanje femicida.