Draži i zamke češke prestonice

Ipak, šetnja može biti bolno iskustvo, ukoliko nemate udobnu obuću i dobru memoriju, s obzirom na to da noću ulice liče jedna na drugu. Nije redak slučaj da oduševljeni posetioci posle razgledanja grada jedva pronađu put do hotela. Lavirint praških ulica može lako zavarati i najpažljivije turiste, koji unajmljuju taksi da bi stigli do odredišta. Ali, i prevoz krije zamke. Turistima se savetuje da čitaju natpise na taksijima i zaustave isključivo one s oznakom „City Taxi“. U suprotnom, može im se dogoditi da plate 500 kruna (oko 20 evra) za najkraću moguću vožnju. Ukoliko želite još bolji pogled na praške ulice, vozite se gradskim autobusima i tramvajima, po znatno povoljnijoj tarifi. Metro se sastoji iz tri linije i saobraća od pet sati ujutro do ponoći.

Problem zvani evro – Mada su Česi većpet godina u EU, evro i dalje nije zvanična valuta. Zanimljivo ali istinito, ne postoje nagoveštaji da li će i kada njihova država ukinuti krunu. Bez ikakve zluradosti i želje da vređamo nacionalni ponos stanovnika Češke, mora se priznati da takva situacija izaziva teškoće za posetioce koji rado troše novac u toj zemlji. Mada se za jedan evro u proseku dobija 26 kruna, pojedine menjačnice zbunjuju turiste, dajući različite kurseve u zavisnosti od toga koliko evra želite da razmenite. Da biste izbegli takve neprijatnost, ne obraćajte pažnju na podatke o kursnoj listi navedene u menjačnicama, većpitajte koliko ćete dobiti kruna za određenu svotu. Turistima se takođe savetuje da novac menjaju u bankama budući da one uglavnom daju povoljan kurs.

Zima usred proleća – Poseta Pragu uverila je potpisnicu ovog teksta da imaju pravo oni koji tvrde da je ovaj grad posebno lep s proleća, kada bašte restorana mame turiste da sednu i popiju nadaleko čuveno pivo. Ipak, klima može iznenaditi čak i one koji sebe smatraju dobrim poznavaocem češke prestonice. Tako se može dogoditi da tokom samo jednog martovskog dana doživite više godišnjih doba. Po nepisanom pravilu, zraci sunca ujutro obasjaju Prag, obećavajući prijatno vreme. Ali, situacija se menja oko podneva kada kišne kapi praćene snažnim vetrom podsete dokone šetače da se zima vratila. U predvečerje snežne pahulje mogu naterati turiste da umesto razgledanja znamenitosti potraže spas od nevremena u najbližem restoranu. Onima koji ne vole takva iznenađenja, savetuje se da posete grad tokom letnjih meseci, kada je temperatura između 25 i 30 stepeni.

Gurmanluci po meri Hogara Strašnog – Brojni restorani nude gurmanluke čiji se mirisi zavodljivo šire gradom. Češki nacionalni specijaliteti su knedličke koje se prave od pšeničnog brašna ili krompira, kuvaju i najčešće služe uz meso. Ne možemo da ne pomenemo i svinjske kolenice, sir hermelin u maslinovom ulju posut alevom paprikom, različite supe, kobasice, kao i kupus. Za one koji vole da eksperimentišu posebno se preporučuje govedina u pavlaci i slatkom sosu od borovnica. Veliku porciju uglavnom dele dve osobe, a količina mesa u tanjiru utolila bi glad čak i čuvenom gurmanu Hogaru Strašnom. Česi se mogu pohvaliti i slatkim delikatesima, posutim šećerom, marcipanom i čokoladom.

Magija piva – Stanovnici Praga tvrde da oni koji nisu probali pivo u tom gradu ne znaju šta je istinsko uživanje. Češko pivo je posle višegodišnjih napora proizvođača dobilo zaštitni znak od EU, što se smatra posebnom čašću. Piće od ječma, po kojem je Češka poznata na svim meridijanima, izazvalo je pažnju medija uoči posete američkog predsednika Baraka Obame Pragu. Iako je i dalje nepoznato da li će lider SAD otići u neku od pivnica, turisti tvrde da se stanovnik Bele kuće neće pokajati ukoliko to učini. Zanimljivo je da je krigla piva jeftinija od sokova, kao i pojedinih vrsta kisele vode. Turistima se takođe skreće pažnja da će kriglu od pola litra svetlog ili tamnog piva u centru platiti i do 100 kruna, dok je na drugim mestima cena gotovo trostruko manja.

Tamo gde stoluju vladari – Hradčani (Praški dvorac) najčešći je prizor na razgledicama. Zdanje koje se smatra najvećim starim dvorcem na svetu dugačko je 570 metara i prostire se na više od sedam hektara. Princ Borivoj sagradio je dvorac u devetom veku, a svi potonji vladari koji su stolovali u njemu želeli su da daju poseban pečat toj građevini, tako da je primetna mešavina stilova. Zanimljivo je da trenutni „gospodar zamka“, šef države i osvedočeni evroskeptik Vaclav Klaus, većgodinama ne dozvoljava da se na Hradčanima pored češke zastave postavi i plava zastava Evropske unije s prepoznatljivim zvezdicama.

Na Vltavi most – Najstariji očuvani most u prestonici Češke nazvan je po vladaru Karlu IV. Svetsku slavu stekao je zahvaljujući brojnim skupovima statua i impozantnim kapijama. Turisti uglavnom zastanu pored one koja prikazuje mučenje i bacanje u Vltavu sveca Jovana Nepomuka. Kažu da je najveća dražprošetati se noću Karlovim mostom, u društvu drage osobe, kao što su to učinili Rade Šerbedžija i Đina Geršon u filmu „Praški duet“. Nažalost, novinarka Danasa nije proverila istinitost te tvrdnje tokom boravka u Pragu.

Sat kao amajlija – U obilju građevina koje mame uzdahe putnika-namernika posebno se izdvaja gradska većnica na Starogradskom trgu (Starometske namesti), s astronomskim satom, poznatim kao „Praški Orloj“: Njegov specijalni mehanizam pokazuje položaje nebeskih tela i znake zodijaka – četiri figure se pokreću svakog sata, a smrt je alegorijski predstavljena kao skelet koji meri vreme. Na postolju iznad sata prikazano je 12 apolostola, a svih 12 se mogu videti tačno u podne. Legenda kaže da će grad zadesiti velika nesreća ukoliko sat bude u zapuštenom stanju, što predstavlja podsticaj za lokalne vlasti da ga brižljivo održavaju.

Kafkinim stopama – Kvart Praški zamak poznat je po nizu minijaturnih kuća iz 16. veka, čuvenim kao „Zlatna ulica“. Prema jednoj verziji, glavni inicijator projekta bio je kralj Rudolf II, koji je želeo da njegova 24 čuvara dobiju krov nad glavom, ali neki stanovnici Praga tvrde da su tu takođe živeli zanatlije, trgovci i umetnici. Ulica je nazvana po alhemičarima i zlatarima koji su u njoj izvodili eksperimente i stvarali svoja najbolja dela. Taj deo grada bio je naročito zanimljiv Kafki, koji je živeo u kući broj 22, tokom nekoliko meseci 1916. godine.

Hronika Jevrejskog groblja – Jevreji, koji su u prošlosti naseljavali prostor današnjeg centra grada, pretpreli su pošasti holokausta tokom Drugog svetskog rata. U znak sećanja na žrtve nacističkih zločina, sinagoga Pinkas u blizini Starogradskog trga pretvorena je u jevrejski spomenik na čijim zidovima su ispisana imena stradalih. Na prostoru nekadašnjeg jevrejskog geta sačuvano je Jevrejsko groblje iz petnaestog veka, koje je u narednih 300 godina bilo jedino mesto na kojem su mogli da se sahranjuju pripadnici tog naroda. Procenjuje se da je oko 100.000 ljudi sahranjeno na 12.000 zbijenih grobnih mesta. Adolf Hilter naredio je da se ovo groblje poštedi skrnavljenja kao „spomenik civilizaciji koje više nema“.

Žila kucavica – Trg Svetog Vaclava, u starom jezgru grada, smatra se najdinamičnijim mestom u prestonici, jer brojni turisti tu dolaze u potrazi za suvenirima, čuvenim nakitom od kristala i novim prizorima. Raskošne građevine u baroknom i gotskom stilu dominiraju prostorom, svedočeći o bogatoj i burnoj istoriji.

Lepota predgrađa – Oni koji se umore od šetnje praškim ulicama mogu pronaći mir u Donjim Počernicama, predgrađu koje pripada Devetom distriktu prestonice. U šetnji s predsednikom opštine saznali smo da je u 12. veku to bio privatni posed ratnika tamnije puti, po kome je naselje dobilo ime. Donje Počernice diče se zanimljivim građevinama, poput stare pivare i zgrade pozorišta, kao i veštačkim jezerom. Ljubiteljima starina preporučuje se da posete tamošnji muzej s kolekcijom posuđa, mašina za šivenje iz 19. veka i lutaka.