Dresura lekara s predumišljajem

Naravno, u toj naredbi pozvali su se direktori na Zakon o zdravstvenoj zaštiti kojim je uređeno “da se kontinuiranost zdravstvene zaštite ostvaruje ukupnom organizacijom sistema zdravstvene zaštite koja obezbeđuje funkcionalnu povezanost i usklađenost zdravstvene zaštite od primarnog preko sekundarnog do tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite i koja pruža neprekidnu zdravstvenu zaštitu građanima u svakom životnom dobu“.

Sigurno da su nekom zdravorazumskom biću koje je palo iz dubokog svemira na ovu tačku planete, gornji redovi ravni čudu jer lekari su dužni da pomognu bolesnima, to im je posao. Znaju zakone koji regulišu njihov rad. I nijedan od njih ne bi prekinuo operaciju na otvorenom srcu i zdimio iz sale da obustavi rad.

Ali, da bi se uopšte shvatilo dokle su stigli trenažni mehanizmi za zdravstvene radnike, neophodan je kontekst.

Pre naredbe, lekari su, kao što znamo takođe ljudska bića, imaju svoje kognitivne i svake druge sposobnosti baš kao i vasceli ljudski rod, i odlučili su, 20. decembra, da daju podršku studentima, učestvuju u petnaestominutnoj akciji Zastani, Srbijo, prekinu rad tokom tog kratkog perioda odavanja pošte mrtvima, ukoliko im je to posao dozvolio, a potom istog dana uveče pojedini da učestvuju na skupu u Novom Sadu, ali i u nedelju na Slaviji, 22. decembra.

Da li naredba ima veze s tim događajima ne može da se dokaže, ali zanimljiv je čas kada je stigla.

Implicira da možda i ima nekakvu majušnu vezu jer je manja verovatnoća da su zaposleni u zdravstvu počeli svako malo da ostavljaju pacijente tokom pregleda, operacija, snimanja, vađenja krvi i istrčavaju napolje na 15 minuta da ne rade ništa.

Da se razumemo, poslodavci svima nama mogu da naređuju šta god hoće ukoliko se drže granica zakona. Ipak, kako je za Danas potvrdio jedan od srpskih lekara koji ne izbija iz sale i bukvalno drži u rukama život čoveka na operacionom stolu, koliko god da je psihički stabilan, voli svoj posao, sala mu je drugi dom, naredba na njega je uticala ovako:

“Osećamo strah, nemir, nesigurnost, potreseni smo, osećamo da nam je oduzeta samostalnost u rasuđivanju… A, to nas ometa u radu”.

Da vam sve ovo ispriča osoba koja će sklapelom da vam seče telo, da li biste legli na taj sto?

U život da ne biste. Dakle, dalje ruke od lekara jer su nam ostali samo još oni da nam uklone posledice koje na nas ostavlja trenutna realnost.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.