Narkomanija u romskim mahalama u Srbiji poprimila je epidemijske razmere, a broj narkomana dramatično je uvećan. Uprkos tome, policija „ne ulazi dovoljno“ u ova naselja kako bi zaustavila narko-dilere, koji su često takođe Romi, upozoravaju pojedine nevladine organizacije.
– Najveći problem Roma u Srbiji nije ni stanovanje ni obrazovanje već dramatično uvećana narkomanija. Pređena je crvena linija. Sve češće se uzima heroin, lepak je odavno prevaziđen. Drogiraju se deca od osam, deset, jedanaest godina. Sakupljaju otpad ili peru šoferšajbne, a onda odlaze da kupe drogu, pa i onu najgoru moguću i lošeg kvaliteta. U niškom naselju Stočni trg, na primer, maltene svaka druga kuća ima ovaj problem – kaže za Danas Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma i direktor niškog YUROM centra.
Balić kaže da se narkoticima trguje „otvoreno i skoro nesmetano“. Kako navodi, drogom se bave svi – od sakupljača sekundarnih sirovina do profesora univerziteta. Na ulici je prodaju i žene, tvrdi. Kaže da uprkos tome pripadnici policije i dalje „vrlo retko“ ulaze u romska naselja. Policija nije prisutna u naseljima ni preventivno, što bi morala s obzirom na veličinu problema.
Njegov YUROM centar uputio je ovih dana pisani predlog Ministarstvu unutrašnjih poslova da u predstojećoj Strategiji policije u zajednici predvidi povećanje broja Roma policajaca, kao i službenika romske nacionalnosti na rukovodećim pozicijama u policiji. Centar podseća da je model „Rom policajac“ u romskim naseljima u susednoj Mađarskoj već dao dobre rezultate.
Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, potvrđuje za naš list da u romskoj populaciji, posebno na jugu Srbije, gde živi najveći broj njenih pripadnika, „postoji drastičan porast narkomanije“.
– Upoznali smo sa ovim problemom i MUP i druga ministarstva, ali nismo dobili nikakav odgovor. Konkurisali smo kod nekih ministarstava i sa projektima čiji je cilj suzbijanje narkomanije, ali svi oni su odbijeni – kaže Mihajlović, koji rešenje vidi u školskom obrazovanju i sportskim aktivnostima mladih, kao i edukaciji o štetnosti narkomanije.
U Grupi za suzbijanje krijumčarenja i narkomanije pri Policijskoj upravi Niš, gradu u kojem uz Leskovac, Bujanovac i Vranje živi procentualno najveći broj Roma, negiraju da ne ulaze dovoljno u romska naselja. Oni potvrđuju da na celoj teritoriji grada, pa i u romskim naseljima, postoji porast narkomanije, ali naglašavaju da ulažu maksimalne napore u borbi protiv ilegalne trgovine narkoticima i da u tome postižu solidne rezultate.
– Romska naselja su specifična – homogena i zatvorena. U njima ima porodica koje funkcionišu po principu fisa (familije koja se bavi narko-biznisom, prim. aut.). Ima i porodica u kojima se samo jedan član bavi ovim poslom, ali je logično pretpostaviti da ostali članovi to znaju. Ipak, reč je o klasičnom biznisu, za koji važe zakoni tržišta. Nije važno ko gde živi ili kakva mu je boja kože. Srbi prodaju drogu Romima, Romi je prodaju Srbima, konzumente zanima samo heroin, a dilere samo zarada – kažu u Grupi i dodaju da konzumente narkotika i dilere „ne dele po nacionalnoj pripadnosti“.
Pripadnici Grupe dodaju da bi njihova borba protiv narko-biznisa bila još efikasnija kada bi bilo više policajaca koji rade na njegovom suzbijanju. U niškim „Narkoticima“ radi samo deset izvršilaca. Slično je i u Beogradu – gde je samo tridesetak izvršilaca, u Novom Sadu ih je tek par više nego u Nišu, ili Vranju, gde ih je samo dvojica, uprkos blizini Velikog Trnovca, Preševa, Kosova…
Ana Saćipović, direktorka Udruženja Romkinja „Osvit“, kaže da je nagli porast narkomanije u romskoj zajednici doveo i do porasta delinkvencije, posebno maloletničke, kao i klasičnog kriminala, muške i ženske prostitucije i nasilja u porodici. Takođe, nije retkost da zbog narkomanije materijalno propadnu čitave porodice.
– „Osvit“ je, recimo, u poslednje vreme imao pet slučajeva nasilja u porodici, koje su prijavljivale žene čiji su muževi postali narkomani. A dve porodice iz mog najbližeg komšiluka nedavno su prodale kuće kako bi isplatile narko-dilere kojima su njihova deca dugovala novac – kaže Saćipovićeva, koja živi u romskom naselju Beograd mala u Nišu.
U romskim telima i nevladinim organizacijama kažu da ozbiljna istraživanja razmera narkomanije kod Roma nisu rađena, ali da je porast narkomanije primećen krajem devedesetih, a eskalirao po povratku readmisanata iz Zapadne Evrope, koji su odatle „doneli i ovu zavisnost“. Ovakav „beg od stvarnosti“ dodatno su razbuktali siromaštvo, nedostatak posla i besperspektivnost, kao i činjenica da cena narkotika, za razliku od cena drugih proizvoda – pada.
Romi nezainteresovani
U Grupi za suzbijanje krijumčarenja i narkomanije pri Policijskoj upravi Niš kažu da su u poslednjih pet godina priveli više od 70 osoba romske nacionalnosti, a protiv njih podneli 66 krivičnih prijava. Najmlađi konzument droge romske nacionalnosti imao je 13 godina, kao i u većinskoj populaciji. Operativci iz Grupe kažu da se bave i preventivom koju sprovode kroz predavanja namenjena pre svega roditeljima. Potrebno je samo da ih zainteresovani pozovu i obezbede im prostor za predavanje.
– Stanovnici romskih naselja nas ne zovu – kažu oni i dodaju da su poslednju edukaciju u romskom naselju u Nišu uradili pre osam godina.
Romi deset odsto pacijenata?
Verica Arsenijević, načelnica Odseka za bolesti zavisnosti Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu i članica Republičke komisije za prevenciju zloupotrebe droga, kaže da primećuje porast pacijenata romske nacionalnosti, ali ne može da potvrdi nezvaničnu informaciju da Romi čine deset odsto ovakvih pacijenata, pošto ozbiljna istraživanja nisu rađena. Ona kaže da između ovih i drugih pacijenata nema većih razlika, jer „zavisnost je zavisnost“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
