Povučen polemikom između Vesne Pešić i Svetislava Basare o značenju termina „Druga Srbija“ kao i istoimenim tekstom Borke Pavićević (Danas 2-3 decembar 2017), …
… nalazim za potrebnim ukazati i na činjenicu postojanja u tim kriznim godinama Sandžačkog intelektualnog kruga, koji se razvio iz Beogradskog kruga, i sa kojim je tokom više godina usko sarađivao.
Ovo činim stoga što ova činjenica nedvosmisleno negira stav – optužujući i negirajući, koji „Drugu Srbiju“ poistovećuje sa „beogradskim krugom dvojke“. I ne samo to već i Beogradski intelektualni krug sa Drugom Srbijom te njene članove ,,izdajničkom elitom“ ili uopšte ,,elitom“. Pridružujući se Borkinom naumu za malom dopunom, iznosim neke činjenice vezane za Beogradski krug.
Naime, član Beogradskog kruga, rahmetli Šefko Alomerović, koji je živeo na relaciji između Beograda i Novog Pazara, organizovao je u par navrata gostovanje intelektualaca iz Novog Pazara koji su govorili na sesijama Beogradskog kruga u najtežim danima za Sandžak. Tako su na sesiji Beogradskog kruga govorili dr Ejup Mušović, dr Sait Kačapor, Šefko Alomerović, Senko Rašljanin, književnik Samir Sadiković kao i moja malenkost. Zahvaljujući Šefku Alomeroviću u Novom Pazaru je svoju sesiju održao i Beogradski krug. Iz ovih kontakata rodila se ideja o formiranju Sandžačkog intelektualnog kruga čiji su kopredsednici bili mr. Ramiz Crnišanin, advokat i Mehmed Slezović, akad. slikar. Od tada započinje veoma tesna saradnja ova dva udruženja intelektualaca čemu su poseban pečat dali Miladin Životić i Ramiz Crnišanin. Postojala je ideja da se prostor Srbije umreži krugovima intelektualaca koji bi delovali i u ostalim regijama i gradovima.
U najtežim danima kroz koje je prolazio Sandžak i gde je u obliku Damaklovog mača nad Sandžakom permanentno visila ratna pretnja, podrška i saradnja koja je dolazila iz kruga beogradskih intelektualaca bila je od ogromne važnosti. Treba se samo podsetiti stravične negativne propagande kojom je bio izložen ovaj prostor i muslimani u njemu, otmica i etničkog čišćenja u pograničnim delovima, koje su se već desile u Sandžaku, priliva izbeglica, stacionirane vojne tehnike i vojnih jedinica te represivnog delovanja policije. Permanentne optužbe za secesionizam i vrlo eksplozivno stanje međuetničkih odnosa mogli su u svakom trenutku rezultirati ratnim požarom. Prisustvo Beogradskog kruga u Sandžaku i ideje koje je zagovarao imali su dalekosežno relaksaciono dejstvo i bili prvi ventil kojim je probijena stravična izolacija ovog prostora u svakom pogledu. Gospodin Životić je bio neumoran da na svaki naš poziv i sesije koje smo organizovali odmah dođe u Novi Pazar i dovede sa sobom svoje saradnike, vodeće srpske intelektualce demokratskog i antiratnog opredeljenja. Ovo potvrđuje jednu drugu funkciju i ulogu koji je Beogradski krug odigrao, dakle ne samo kao propovednik ideje drugačije Srbije već i kao akcioni akter preventivnog delovanja u jednoj problematičnoj regiji. Da ne pominjem i naše razgovore na brojne teme intelektualnog i filozofskog diskursa koji su pomagali da se u Sandžaku formira ozbiljna grupa intelektualaca svesna aktuelnih ideja i širih problema vremena.
Ne treba se stoga čuditi što će se iz ovog intelektualnog vrenja sa prvim danima demokratskog preobražaja roditi ideje o formiranju Univerziteta u Novom Pazaru.
Dakle, nipošto ne stoje ocene da je Beogradski krug bio neka lokalna organizacija intelektualaca lociranih u krugu dvojke. NJegova uloga je ogromna počev od paljenja one intelektualne svetlosne iskre koja je i te kako svetlela u mrklini ondašnjeg Beograda i Srbije, nazovimo je Miloševićeve Srbije, jer mi se termin „Prva Srbija“ baš ne dopada, do činjenice da se kroz delovanje ovih grupa intelektualaca stvarala platforma drugačije vizije ne samo aktuelne stvarnosti već i sutrašnjice. Ono što danas poražava je drastičan nedostatak novih ideja i stavova bez koji nema ni novih politika pa i ideologija kao novih političkih platformi. Teško je otuda očekivati i neka suvisla previranja na opozicionoj sceni. Ako ne možemo po ekonomskim činiocima biti deo savremenog sveta, možemo u sferi duha, ideja , intelektualnih i umetničkih radoznalosti, otvorenosti i svesti. Ili bismo bar mogli, a toga se u javnom životu oseća veliko pomankanje.
Odsustvo delovanja organizacija kakve su bili Beogradski krug danas ovu činjenicu čini veoma vidljivom. Bez nje i ideja Druge Srbije ostaje jedna istorijska činjenica a ne živa ideja ili iskra koja osvetljava put u budućnost.
Biće da u nečemu u vezi sa temom Druge Srbije, Basara ima pravo: ta intelektualna praznina u javnom političkom diskursu ne samo da se oseća već beznadežno opominje na učmalost i provincijalni duh kojeg bi se morali što hitnije oslobađati. NJegova kritika je zapravo opomena o neophodnosti ideje Druge i drugačije Srbije. Da li smo i ovde zatočenici relacija baze i nadgradnje i šta je danas baza, a šta nadgradnja čini mi se takođe problematičnim.
Autor je akademski slikar iz Novog Pazara
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
