Agon Malići: Tramp pokvario Vučiću „igru“ sa arapskim svetom (VIDEO)

Niko nije bio iznenađen sadržajem dogovora, ali ono što je možda bilo pomalo iznenađujuće jeste što taj sporazum pre svega predstavlja odraz usklađivanja spoljne politike i Srbije i Kosova sa spoljnom politikom Sjedinjenih Država. Mislim da su obe strane bile u nekoj trci da dobiju američku podršku u našem bilateralnom problemu i u toj žurbi pojavio se predsednik američki predsednik Donald Tramp sa stavom „ako hoćeš da budeš prijatelj SAD, moraš biti sa nama“, pa je tako na papir stavio sve neke stvari koje nemaju veze sa nama, ali su veoma važne za Trampovu administraciju, naveo je Agon Malići, politički analitičar i NVO aktivista iz Prištine, u Instagram intervjuu za Danasovu rubriku „Druga strana Kosova“.

https://www.instagram.com/p/CE6fo_FpWP8/

Prema Malićijevom mišljenju, dogovor o uspostavljanju ekonomske saradnje, koji su u Beloj kući postigli srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti, „neće imati mnogo težine u međusobnim odnosima Srbije i Kosova, ali će imati određenu geopolitičku težinu“.

– Što se tiče ostalih delova, ništa u dogovoru nije konkretno, niti sprovodljivo, naročito znajući da posle novembarskih predsedničkih izbora u SAD to možda neće ni biti važeće. Neke od tih stvari su već počele da se usporavaju. Pojavio se novinski članak u kojem se navodi da je predsednik Vučić uslovio Izrael tako što neće premestiti ambasadu Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim ukoliko Izrael prizna Kosovo. Dakle, već ulazimo u usporavanje, što govori o tome da ovaj sporazum ne znači mnogo, ali i o tome koliko je Tramp destabilizovao Balkan, naročito Srbiju, „kvareći“ Vučićevu „igru“ sa arapskim svetom, Rusijom, Kinom… Stoga, priznanje Kosova od strane Izraela je jedini element koji ima „težinu“ u sporazumu.

Upitan da li smatra da će Izrael priznati Kosovo, uprkos Vučićevom protivljenju, naš sagovornik konstatuje da „Izrael nije država koja bi tako lako promenila mišljenje, ona je već rekla svoje, sada je samo stvar papirologije“.

– A to što Tramp uključuje ovakve stvari u dogovor mislim da je odraz činjenice da je on usred izborne kampanje i u svom spoljnopolitičkom narativu pokušava da biračima poruči dve stvari. Prva je da je on „mirotvorac“, da nije kao kandidat demokrata Džozef Bajden koji „otvara američke ratove“, već „rešava drugi konflikt“, a drugi deo se tiče njegovog odnosa prema Izraelu. Prvim narativom obraća se levičarskim izolacionistima koji ne vole Trampa, ali ni Bajdena, tako da on želi da u svoj tabor namami neke od takvih birača, dok je druga njegova „meta“ verska baza republikanaca, kojima je važan i Izrael, to su evangelisti. Njima on poručuje: “Evo, jedna većinski muslimanska država sada će imati ambasadu kod vas“. To je usklađeno i sa interesom Kosova da dobije priznanje od Izraela, precizira Malići.

Sagovornik Danasa konstatuje da su SAD pokušale da ponovo preuzmu glavnu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja, ali da nikakav finalni sporazum nije moguć bez saradnje SAD i Evrope.

– Svaki veliki problem na ovom kontinentu dosad nije mogla da reši Amerika sama, a ni Evropa sama. Sad smo na kraju Trampovog mandata i američka inicijativa je maltene završena. Ovakva vrsta američkog angažovanja može da ostane samo mrtvo slovo na papiru ako Tramp izgubi na izborima. Bajdenova administracija će pokušati da kosovsko pitanje reši zajedno sa Evropom i možda da da opet primat Evropskoj uniji da vodi dijalog, tvrdi on.

Malići ističe da je neizvesno ko će pobediti na predstojećim predsedničkim izborima u Americi.

Kako objašnjava, „Bajdenove šanse izgledaju veće iako je takav isti slučaj bio 2016, ali tada je Tramp bio samo kandidat, još nije bio na vlasti“.

– Sada je Tramp prepoznatljiv faktor i sve ankete pokazuju da Bajden vodi. Sada je teško i da neko napravi dogovor sa Trampovom administracijom, iako postoje neke oportunističke države kao naše, koje pokušavaju da nešto za sebe dobiju dok je Tramp i dalje na vlasti. Meni je bilo pomalo smešno što je i Dodik izrazio želju da se ambasada BiH otvori u Jerusalimu jer smatra da tako može da dobije pažnju Trampa, poručuje naš sagovornik.

Upitan možemo li da očekujemo da sveobuhvatan politički sporazum Beograda i Prištine bude postignut u skorije vreme, Malići konstatuje da „ako se to desi, desiće se u naredna dva ili tri meseca, jer postoji mali prostor za dogovor“.

– Ipak, predsedniku Vučiću nije u interesu tako nešto. On bi radije da koliko god može odugovlači sa priznanjem Kosova i mislim da pritom računa na nestabilnost kosovske vlade. Mi ćemo uskoro ponovo biti u političkoj krizi kada se bude izglasavao predsednik Kosova. Vučić računa da će pasti kosovska vlada, da će biti održani prevremeni izbori, pa da će potom neka nova vlada imati neki drugi pristup u vezi sa dijalogom. Srbija nije ni blizu članstva u EU pa nije suočena sa snažnim pritiskom da prizna Kosovo. Vučiću prija ova situacija u kojoj može i dalje da „jaše“ na kosovskoj temi. Dakle, skeptičan sam. Jedino ako bude veliki pritisak iz Berlina i iz Pariza da se nešto uradi, biće postignut taj sveobuhvatni sporazum. U suprotnom, mislim da ulazimo u još jednu deceniju u kojoj ovaj problem postaje nerešiv, smatra Agon Malići.

Komentarišući inicijativu Mini Šengen, sagovornik Danasa napominje da na Kosovu postoji ogroman spekticizam prema takvoj zamisli, na koju se gleda „kao na jednu novu vrstu Jugoslavije i primećuje se da je Srbija najviše zainteresovana za taj projekat“.

– Ne vidim kako takva ideja može da se sprovodi bez priznanja Kosova od strane Srbije. Dakle, Kosovo neće uopšte moći tu da uđe bez priznanja od strane Srbije. Mislim da to ne bi trebalo da bude alternativa EU integracijama ovog regiona, ali će možda dati prostora da se unapredi ekonomija u regionu. Odnose Srbije i Kosova relaksiralo bi priznanje Kosova od strane Srbije, ali i tada bi postojala opasnost da se vratimo na stare teme jer se mi uvek najviše bavimo prošlošću. Čak i u projektu Mini Šengen više vidim volju za dominacijom nego volju za saradnjom, iako uočavam i pozitivne aspekte te ideje, tvrdi Malići.

Serija javnih incidenata sa Rusima

Odgovarajući na pitanje da li smatra da se Srbija u poslednje vreme politički distancirala od Rusije, Agon Malići navodi da „postoji ta percepcija, ali pitanje je da li je to istina ili samo privid“.

„Tačno je da je bila serija javnih incidenata između Vučića i Rusa, koji nisu mali, jer to možda pokazuje da postoje tenzije, ali mislim da je taj odnos i dalje snažan. Dakle, spektičan sam. To će možda biti razjašnjeno kada Vučić izabere novu vladu, ukoliko u njoj budu ljudi poput Dačića i Vulina, pokazaće se da se u spoljnoj politici Srbije ništa nije promenilo, da je sve bio Vučićev šou i njegova poruka Zapadu da on treba da ostane na vlasti i učini preokret u spoljnoj politici, koji se dosad nije desio“, ističe on.