Foto: Medija centar– Očito se radi o pokušaju da se zastrašuju svedoci, to je jasno. Zvanično se ne zna kako je organizacija veterana OVK došla u posed te dokumentacije.
Razni komentatori kažu da je to loš scenario, da neki nepoznati ljudi jednostavno upadnu u njihove kancelarije i ostavljaju neke pakete sa dosijeima, što je manje verovatno – poručio je direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Blakaj, odgovarajući na pitanje jednog od pratilaca portala Danas na Instagramu kako komentariše navodno curenje 4.000 dokumenata iz specijalnog suda za OVK.
On je naveo da je potpuno siguran i da su veoma male šanse da su ta dokumentacija i dosijei procurili iz specijalizovanog tužilaštva u Hagu, te da ostaje da se vidi kako su oni došli u njihov posed.
– Glavni razlog je da se utiče, da se zastrašuju svedoci, možda malo čak i blefiraju, jer ljudi iz organizacije veterana OVK tvrde da sada imaju spiskove svih onih koji sarađuju sa tužilaštvom, znači čak i onih zaštićenih svedoka. Ja stvarno ne verujem da je to tačno, ali moguće da to „upali“ i da će svedoci stvarno biti uplašeni. Drugi razlog je možda to što potenciraju sami ljudi iz organizacije veterana OVK, da se dalje diskredituje specijalizovano veće i tužilaštvo – rekao je Blakaj.
On je dodao da mu je čudno što specijalizovano veće i tužilaštvo, u saradnji sa Euleksom i domaćim institucijama, ne preduzimaju neke energičnije korake da sprovedu istragu i utvrde odakle potiče ta dokumentacija. Blakaj je podsetio da je i u slučajevima protiv bivših pripadnika OVK pred haškim tribunalom bilo mnogo pokušaja uticaja na svedoke, te da su svedoci vrlo često menjali svoje iskaze, a u nekim predmetima su čak odbili da svedoče na glavnim pretresima.
https://www.instagram.com/tv/CFRk_Olla78/?utm_source=ig_web_button_share_sheet
Upitan kako kosovska javnost gleda na sud u Hagu formiran za zločine OVK, on je odgovorio da je bilo raznih komentara u vezi specijalizovanog veća, ali da u većini slučajeva na Kosovu to veće vide kao jednostran sud, kao sud koji će suditi samo jednoj etničkoj zajednici, to jest samo jednoj strani.
– To tvrde i udruženja veterana, predstavnici raznih drugih udruženja, čak i pravnici. Međutim, i dalje ima onih ljudi koji kažu da je specijalizovano veće još jedan mehanizam koji će, nadamo se, doneti pravdu određenim žrtvama. To mišljenje delimo i mi u Fondu za humanitarno pravo Kosova. Smatramo da ta veća nisu nikakav izuzetak, jer postoje ti „ad hoc“ tribunali koji koji imaju mandat da se bave samo određenim predmetima – naveo je Blakaj.
Na pitanje pratioca našeg portala na Instagramu kako komentariše to što se pitanje nestalih našlo u sporazumu koji su u Vašingtonu nedavno potpisali Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti, on je odgovorio da mu je veoma drago što se to pitanje našlo u sporazumu, iako proces nije bio transparentan, zbog čega nisu poznati detalji.
– Mi iz Fonda za humanitarno pravo godinama smo preporučivali institucijama na Kosovu da obuhvate ovu jako važnu temu koja je najbolnije nasleđe iz rata, da se to razmatra u dijalogu između Srbije i Kosova u Briselu, pa i u Vašingtonu. Zbog čega to kažemo? Zbog toga što se dan danas, dvadeset godina posle završetka konflikta na Kosovu, preko 1.640 lica vodi kao nestalo. To je stvarno veliki broj i verujemo da moraju da postoje informacije i u Srbiji na i Kosovu o mogućim lokacijama grobnica, pojedinačnih ili masovnih. Mora da postoji neka veća politička volja da se te informacije predaju i da se omogući razjašnjavanje sudbina nestalih osoba, pa čak i u slučajevima da su tela nestalih osoba uništena spaljivanjem ili na neki drugi način. Bitno je da žrtve, odnosno porodice žrtava imaju tu informaciju, to je njihovo pravo – istakao je Blakaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
