Đinovci: Moderna istorija Kosova zapravo je istorija prištinskog univerziteta (VIDEO)

Upitan koliko je visoko obrazovanje napredovalo na Kosovu u poslednjih dvanaest godina, Đinovci je odgovorio da su imali razoren sistem visokog obrazovanja. Prema njegovim rečima, za ljude koji ne znaju i mlađu generaciju, Slobodan Milošević je zabranio univerzitet od 1989. do 1999. godine. Đinovci je ukazao da deset godina Kosovo nije imalo visoko obrazovanje, te da je to bila samo improvizacija u podrumima privatnih kuća.

– Univerzitet u Prištini je veoma važan, on je najveća visokoobrazovna institucija na Kosovu. Bio je zaista opustošen zbog nepotizma i korupcije, međutim u prethodnih tri do pet godina počinje da se oporavlja. Govorim konkretno o Univezitetu u Prištini jer on predstavlja devedeset procenata visokog obrazovanja na Kosovu – objasnio je Đinovci.

On je zaključio da celo Kosovo zavisi od Univeziteta u Prištini, te da je moderna istorija Kosova zapravo istorija prištinskog univerziteta.

Na pitanje koji su najpopularniji fakulteti na Univerzitetu u Prištini, Đinovci je kazao da su to godinama unazad bili pravo i ekonomija, da su imali hiljade studenata, ali da su ljudi sada shvatili da njihove diplome nisu vrednovane na tržištu rada.

– Ako me pitate koji su najbolji fakulteti na Univerzitetu u Prištini, začudo, ali to su Medicinski, Poljoprivredni i Fakultet prirodnih nauka. To su fakulteti koji imaju najveći naučni učinak na prištinskom univezitetu. Moja organizacija (ORCA) bavi se akademskim integritetom i kako bismo mogli to da radimo mi proveravamo koliko radova profesori objavljuju u internacionalnim naučnim časopisima. Utvrdili smo da ova tri fakulteta imaju najveći broj naučnih članaka po profesoru – naveo je Đinovci.

View this post on Instagram

A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs)

On je dodao da Kosovo „izvozi“ doktore u Nemačku i postavio pitanje celom regionu kako je moguće da možemo da „proizvodimo“ doktore, a da naše ekonomije ne mogu da produkuju stvari koje je lakše napraviti i da se takmiče sa Evropom.

Upitan da li mladi ljudi na Kosovu posle završetka studija mogu lako da pronađu posao, Đinovci je odgovorio da nipošto ne mogu. On je naveo podatak da nezaposlenost na Kosovu za ljude do 25 godina iznosi 54 odsto, te da je to samo zvanična brojka.

– To znači da su u tu brojku uključeni samo oni koji su otišli na biro rada i prijavili se kao nezaposleni, što nam govori da taj broj može da ide i do 70 procenata. Neki od tih ljudi rade kao konobari na primer, znam da je tako i u Beogradu kao i bilo gde drugde. Oni rade bez ugovora, nemaju radnička prava, penziono osiguranje. To se naziva „crno tržište“ i to ih čini još ranjivijim – ukazuje Đinovci.