Gaši: Nerealno očekivati da Srbi na Severu uče da je Adem Jašari heroj

Tako da, mislim da je bolje da političari u Srbiji, na Kosovu, i u međunarodnoj zajednici pokušaju da pronađu neko drugo rešenje. Sada je 21. vek možda možemo da pokažemo da Srbi i Albanci mogu da žive zajedno, rekao je u Instagram intervjuu za rubriku Druga strana Kosova Špetim Gaši, potpredsednik Saveta za inkluzivno upravljanje.

Naš sagovornik živi u Prištini, a ima američko državljanstvo.

Odgovarajući na pitanje jednog od pratilaca zvanične stranice Danasa na Instagramu, Gaši je naveo da je Savet za inkluzivno upravljanje organizovao nekoliko okruglih stolova – u Tirani, Beogradu, Skoplju, Crnoj Gori, na kojima su učestvovali narodni poslanici iz Beograda i Prištine, kako bi „pomogao unapređenju odnosa Beograda i Prištine, uključujući odnose između parlamenata Kosova i Srbije, jer mi mislimo da parlamentarci mogu da pomognu mirnom putu pronalaženja sveobuhvatnog dogovora“.

– Bili smo puno srećni zbog takvih razgovora, svi parlamentarci iz Prištine i Beograda su bili veoma konstruktivni, tako da mislim da su diskusije bile uspešne. Sami učesnici su rekli da podržavaju diskusije. Mi imamo razgovore u Briselu, Vučića, Tačija, i ostalih političara, ali nemamo toliko odnose između drugih ljudi, kao što su parlamentarci, oni ne znaju jedni druge, ne znaju šta su domaći problemi. Tako da je bilo veoma značajno da oni upoznaju jedni druge. Većina parlamentaraca Albanaca iz Prištine boravila je u Beogradu prvi put na našem okruglom stolu i sve je bilo ok – dobro gostoprimstvo, dunjevača, šljivovica. Većina učesnika pita kada će biti sledeći okrugli sto. Mi imamo projekte i fondove, samo čekamo vakcinu za koronu. Mislim da će na jesen ili sledeće godine biti novi okrugli sto koji će organizovati Savet, rekao je sagovornik Danasa.

Gaši je odrično odgovorio na pitanje da li je moguće da se ponovi pogrom Srba sa Kosova i uništavanje srpskog hrišćanskog duhovnog nasleđa iz 2004. godine.

https://www.instagram.com/p/CD0-rX9pm3w/

– To je prošlost. Od tada je bilo nekih dobrih koraka. Sada imamo efikasniju Kosovsku policiju, KFOR, bolju saradnju kosovskih Srba i Albanaca. Recimo, na severu Kosova imamo Kosovsku policiju u kojoj su većina Srbi, počela je i neka ekonomska saradnja. Želim da mislim i nadam se da je to prošlost, ali važno je da oni koji su proterani sa Kosova a žele da se vrate mogu da se vrate svojim kućama, da imaju posao. Mislim da takvi koraci u odnosima Srba i Albanaca nisu dovoljni, ali smatram da je 2004. prošlost, ukazao je on.

Upitan koja bi ovlašćenja u praksi imala Zajednica srpskih opština, predviđena Briselskim sporazumom, naš sagovornik podsetio je da je to jedini dogovor iz Brisela koji nije implementiran.

– Kad je pre nekoliko godina počelo da se govori o podeli Kosova, pitanje Zajednice je „stavljeno u fioku“, jer kada bi sever Kosova bio deo Srbije, onda Zajednica ne bi bila potrebna. Sada čujem da je ponovo počela priča o Zajednici i mislim da Srbima na Kosovu treba nešto što mi zovemo Zajednica opština sa većinski srpskim stanovništvom, naročito je to važno za obrazovanje. I Ahtisarijev plan dozvoljava da nastavni program bude iz Srbije. Nije realno da Albanci na Kosovu očekuju da Srbi u Severnoj Mitrovici uče da je Adem Jašari bio narodni heroj. Albanci imaju svoje heroje, Srbi imaju svoje, ali to nije problem da žive zajedno. Mislim da ova Zajednica treba da se formira, to je odlučio i kosovski Ustavni sud, i naročito da ima ovlašćenja u oblastima obrazovanja, zdravstva, ekonomskog razvoja i prostornog planiranja. Neka od tih ovlašćenja Srbi na Kosovu već imaju. Srbi na Kosovu još imaju razloga da ne veruju Prištini. Priština se nije pokazala kao „održiv“ partner i mislim da je značajno da bude formirana Zajednica kao garant očuvanja Srba, poručio je on.

Odgovarajući na pitanje šta očekuje od ove faze briselskih pregovora Beograda i Prištine, Gaši je napomenuo da „neki kažu da je to politički dijalog, neki da je tehnički, a neki da je reč o statusu“.

– Ja nisam optimista da je ubrzo moguće postići neki sveobuhvatan sporazum jer ako pitamo Albance na Kosovu, oni kažu da bi to značilo priznanje, a neki srpski političari kažu da je moguća nekakva normalizacija, ali bez priznanja… Stalno radimo u Srbiji, u Beogradu, razgovaramo sa civilnim društvom i političarima, i ne očekujem da Srbija uskoro prizna Kosovo, ali mislim da bi i neki loš sporazum bio bolji nego da nemamo nikakav sporazum. Mislim da EU deluje ozbiljno, ali videćemo šta će biti… Treba sačekati postizanje sveobuhvatnog sporazuma, ali ono što je važno dok čekamo to jeste da poboljšamo odnose Srba i Albanaca, da unapredimo ekonomski razvoj, da omogućimo slobodu kretanja, da ne čekamo na Merdarima po sat vremena. Da li su Merdare „administrativna linija“ ili „granica“, to nije važno ljudima, to je važno političarima koji od toga žive. Dakle, kakav god da bude sporazum, treba jačati odnose između ljudi, smatra sagovornik Danasa.

Prema Gašijevom mišljenju, ideja „mini Šengen“ je dobra“.

– Znam da neki, naročito Crna Gora, Priština, misle da bi Srbija time dobila najviše jer najviše proizvodi, ali mislim da tu ima modela za saradnju. Zapadni Balkan nije veliki region, ima oko 20 miliona ljudi, slično kao Rumunija sama i ako postoje ograničenja poput viza, to je loše. Recimo, ako idete u Bosnu iz Prištine potrebne su vize, i potrebno je da idete u Tiranu da uzmete vize. To je besmisleno, naročito za region koji hoće da bude deo Evropske unije. Zbog toga je „mini Šengen“ vrlo važan. Nema smisla da kamioni čekaju na granicama satima. „Mini Šengen“ može da bude ostvaren preko Berlinskog procesa, kako bi ljudi imali više poverenja, i da ide preko međunarodne zajednice jer oni imaju iskustvo i finansijska sredstva za sprovođenje takvih inicijativa. Što se mene lično tiče, to je važnije od pitanja statusa Kosova, kazao je potpredsednik Saveta za inkluzivno upravljanje.

Upitan ko bi se ozbiljnije posvetio rešavanju pitanja Kosova – Donald Tramp ukoliko dobije novi predsednički mandat ili njegov protivkandidat na izborima Džozef Bajden, naš sagovornik ocenjuje da nije važno ko će pobediti u izbornoj trci u Americi.

– Ja sam državljanin Amerike, iako sada živim u Prištini. Išao sam u SAD i plaćam porez tamo. Poznajem spoljnu politiku SAD i mislim da stvarno nije važno uopšte ko će pobediti. Predsednik Tramp ne „briga“ mnogo ni za Srbiju ni za Kosovo, važnija su mu druga pitanja, poput Kine, a u Stejt departmentu su uglavnom isti ljudi, recimo, Metju Palmer koji je bio deo i prethodnih administracija… Međunarodna zajednica može da pomogne, ali samo Albanci i Srbi mogu rešiti međusobne probleme. Dakle, bio predsednik Bajden ili Tramp, ne očekujem promene u američkoj politici prema Balkanu, poručio je Gaši.

Naš sagovornik konstatovao je da specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ima „znanje i iskustvo sa ovim regionom, sa balkanskom politikom, ali u Prištini ga gledaju kao nekoga ko je bio ministar spoljnih poslova Slovačke, države koja nije priznala Kosovo“.

– On je glasao protiv članstva Kosova u Unesku, na sličan način u Prištini mnogi gledaju na Žozepa Borela, šefa diplomatije EU, koji je iz Španije. U Prištini govore: „Zašto njih dvojica, oni su prijatelji Srbije“, ali tu su i predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel. Mislim da su sve države EU zainteresovane da se reši kosovski problem, koji i nije toliko veliki u očima sveta kao neki drugi problemi. Mislim da je Lajčaku, dakle, potrebna pomoć Nemačke i Francuske. On sam će teško naći neko rešenje. Sada je počela faza dijaloga u kojoj se razmatraju neke konkretne stvari, poput pitanja nestalih i ekonomske saradnje, a zatim će druga faza, kažu, biti posvećena, „osetljivijim“ pitanjima, kao što je Zajednica i kulturno nasleđe, dok će treća faza biti najvažnija i u njoj će se razgovarati o statusu. E, u toj trećoj fazi biće značajno učešće i Nemačke i Francuske, tvrdi Gaši.

Sagovornik Danasa ocenio je da su u „komplikovanoj poziciji“ političari i u Beogradu i u Prištini kada je reč o postizanju sporazuma o normalizaciji odnosa.

– Na Kosovu Vlada Hotija je slaba i on ne može da pravi kompromis koji je potreban za sporazum, a u Srbiji su predsednik Vučić i SNS dobili apsolutnu većinu na izborima, ali nisam siguran da će taj mandat biti pretočen u mandat za sporazum sa Kosovom. Ako bi predsednik Vučić i SNS rekli „priznajemo Kosovo“, izgubili bi mnogo glasova u Srbiji. Dakle, političari su pragmatični pa neće da prave sporazume koji bi dugoročno bili korisni za građane, ali bi mnogo kratkoročno koštali političke lidere. Volja za sporazumom postoji i u Beogradu i u Prištini, ali pozicija lidera je teška. Svaki dan čujemo iz Srbije već nekoliko decenija da je „Kosovo Srbija, nećemo nikad odustati od toga“, a na Kosovu kažu: „Kosovo je naše, nikad nećemo da pravimo Zajednicu…“. Dakle, lideri su upali u sopstvenu zamku, sami su izgradili takvu poziciju. Političari sada ne znaju kako da postignu sporazum, a da ne ugroze sopstvene interese, zaključuje Špetim Gaši.

„Svi žele da budu predsednici“

Upitan ko bi mogao da bude naredni kosovski predsednik – Hašim Tači ili Ramuš Haradinaj, Gaši navodi: „Svi na Kosovu žele da budu predsednici“. Kako objašnjava: „Tači ima problem sa Specijalnim sudom i mislim da će optužnica protiv njega biti potvrđena do oktobra, a on je rekao da će podneti ostavku ako se to desi. Ali, Haradinaj, koji je zainteresovan za poziciju predsednika, takođe ima problem sa Specijalnim sudom, i moguće je da će ga zadesiti ista sudbina kao Tačija. Da bi se izabrao novi predsednik, potrebni su glasovi dve trećine članova parlamenta, a ako ne postoji neki kandidat za koga bi glasalo toliko parlamentaraca, onda će se ići na izbore. Pošto niko, osim Aljbina Kurtija, ne želi da ide na izbore, mislim da će se predsednik izabrati u parlamentu, ali da to neće biti ni Haradinaj ni Tači. Moguće je da to bude i neko iz Demokratske stranke Kosova, stranke Kadrija Veseljija i Tačija“, smatra naš sagovornik.