Ivan Nikolić: Oko 80 odsto mladih Srba planira da napusti Kosovo (VIDEO)

„Brojni su izazovi sa kojima se danas suočava srpski civilni sektor na Kosovu. Naglasio bih, recimo, činjenicu da nismo u dovoljnoj meri prihvaćeni od zajednice, odnosno da civilno društvo ima, nažalost, lošu reputaciju i, kao takvo ne može da da značajan doprinos. Sa time se mi borimo već punih 18 godina i mislim da će ta bitka trajati zauvek, kao bitka između Dobra i Zla. To mi veoma smeta jer budući da dolazim iz civilnog društva vidim koliko se tu truda i rada ulaže“, kaže Nikolić.

Naš sagovornik naglašava da je „drugi problem što je naše civilno društvo vrlo slabog kapaciteta, pa ne može da se uhvati ukoštac sa nekim ozbiljnim problemima, nismo, zato ni u poziciji da apliciramo za neke veće fondove, a ti fondovi bi nam omogućili da se bavimo i znatno ozbiljnijim programima“, kao i da odlazak „kvalitetnih i obrazovanih ljudi iz srpske zajednice predstavlja veliku teškoću, kada je u pitanju snaga tog civilnog društva“.

Upitan kakav je život u Gračanici danas, Nikolić konstatuje da je „to vrlo jednostavno pitanje, ali je teško odgovoriti na njega“.

– U suštini, život je prilično komplikovan. Iz bezbednosne perspektive, činjenica je da je situacija malo bolja nego pre dvadesetak godina. Kad kažem „malo bolja“, mislim, pre svega, na to što, hvala bogu, skoro nije bilo nekih ozbiljnijih incidenata u samoj Gračanici, ali pre nekoliko dana se, nažalost, desio incident u selu Donja Brnjica, pored Gračanice, kada je pucano na grupu dece. Dakle, čak i kad se „veže“ jedan period bez incidenata ponovo se dogodi neki incident i to nas, kako ja u šali kažem: „vrati na fabrička podešavanja“, mada to nisu stvari sa kojima se treba šaliti. Mi u celoj našoj nesreći, eto, nađemo i prostora za malo crnog humora. Ja sam u nešto drugačijoj situaciji, jer imam puno prijatelja Albanaca i krećem se i po sredinama koje su pretežno naseljene Albancima, ali, svakako, tužna je činjenica da, bez obzira na sve to, mi govorimo engleski i ne želimo da se eksponiramo jer ne mora baš svako da zna da smo mi Srbi. To je, nažalost, nama urezano i u podsvesti nam je kad god smo u nekom drugom mestu i u nekom drugom gradu, objašnjava on.

https://www.instagram.com/p/CGCXurKpoOf/

Sagovornik Danasa naglašava: “Mi živimo u enklavama, i nije to normalan život, ma koliko se ljudi kretali… Mi smo se tome prilagodili, na to navikli, i neobično nam je kad je drugačije, što je, opet, tužna činjenica“.

– Što se društvenog života tiče, on je na nekom poluzadovoljavajućem nivou. Činjenica je da mladi ljudi pokušavaju da nešto organizuju, ali je, naravno, kao i svuda, nedovoljno društvenih i kulturnih događaja. A što se političke situacije tiče, ona je tek vrlo, vrlo komplikovana. Do 2013. država Srbija je ulagala ozbiljne napore da mi Srbi ne učestvujemo u kosovskom društvu, niti u bilo kojim procesima, pa smo mi to nekako bojkotovali, što uopšte nije bilo pametno i onda smo odjednom 2013. odjednom promenili mišljenje pa se formirala Srpska lista koja je navodno ujedinila Srbe i zajednički smo izašli na te kosovske izbore, ali u praksi je to izgledalo potpuno drugačije – bilo je tu puno različitih političkih partija koje su se kasnije nekako sve integrisale u tu Srpsku listu. Ma koliko to lepo zvučalo, „srpsko jedinstvo“ je takvo samo na papiru, u praksi je dakle, drugačije… Bitno je što zdravstveni i obrazovni sistem i dalje funkcionišu pod ingerencijama Republike Srbije. U suprotnom, veliki broj ljudi bi ponovo napustio Kosovo, ističe Nikolić.

On ukazuje da je CSD prošle godine radila istraživanje na temu migracije mladih, koje je pokazalo da oko 80 odsto mladih Srba planira da napusti Kosovo, a kao razloge navode, pre svega, lošu bezbednosnu situaciju, zatim loš kvalitet života, nepovoljnu ekonomsku situaciju, loše obrazovanje…

Nikolić potvrdno odgovara na pitanje da li organizacija čiji je direktor sarađuje i sa albanskom zajednicom na Kosovu.

– Civilni sektor zaista ima ozbiljnu ulogu u društvu i mi treba da predstavljamo pozitivan primer. Naša organizacija je formirana pre 18 godina i dosad smo realizovali više od 200 projekata, od kojih je dosta imalo za cilj upravo promociju multietničkog života, poboljšanje kvaliteta saradnje sa drugim zajednicama i slično. Mi smo imali niz različitih partnerskih projekata uglavnom sa nevladinim organizacijama iz albanske zajednice. Pokušavamo da nekako zanemarimo političke teme i da se fokusiramo na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju ljudi, bez obzira na to da li dolaze iz albanske ili srpske zajednice, recimo sa zaposlenjem i obrazovanjem… Mi na taj način pokušavamo da dokažemo da smo svi na neki način isti, i da to treba da nas vodi, a ne neka politika o kojoj mi, nažalost, uopšte ne odlučujemo, naglašava on.

Upitan da li veruje da je moguće pomirenje, u političkom i svakom drugom smislu, između Srba i Albanaca na Kosovu u neko skorije vreme, sagovornik Danasa kaže: “Ne bih da budem pesimista, jer sam po prirodi vrlo optimističan… Da nisam takav, ne bih ni živeo ovde sve ovo vreme i odavno bih se ja odselio, ali to je jedan proces koji će teći vrlo sporo“.

– Želim da verujem da je pomirenje moguće, i ima puno pojedinaca koji dele moje mišljenje, i sa srpske i sa albanske strane, ima ljudi koji se nekako izdignu iznad cele situacije, zanemarujući ono što se ranije dešavalo i gledajući napred, i ja sam uglavnom okružen takvim optimističnim ljudima… Ali, to je spor proces, diktiran nizom drugih potprocesa. Recimo, mi smo, kako bismo promovisali multietničnost, prošle godine imali projekat gde smo pravili foto-galeriju i navodili priče o pozitivnim primerima nekadašnjeg zajedničkog života Srba i Albanaca, pre rata… Imali smo puno sagovornika koji su delili priče o svojim prijateljima iz druge zajednice, i na taj način pokušali smo da damo argument „ako smo nekad mogli tako da živimo, zašto ne bismo mogli ponovo“. Ali, sad je sve mnogo drugačije, mnogo je političkih procesa upleteno u celu ovu priču i totalno pomirenje neće se skoro desiti. Vidimo i kakva je situacija sa zemljama u regionu, ne funkcioniše to najsjajnije, konstatuje Nikolić.

Naš sagovornik kao jedan od „ozbiljnih problema“ navodi jezičku barijeru. Kako objašnjava, „starije generacije, kako Srba, tako Albanaca, uglavnom su znale i jezik svojih komšija, dok današnji mladi Albanci ne znaju srpski, niti mladi Srbi znaju albanski, veoma su odvojeni“.

„Ja sa prijateljima iz albanske zajednice uglavnom razgovaram na engleskom, te jezičke barijere takođe usporavaju proces pomirenja“, napominje direktor CSD.

Promocija mira i tolerancije

Nikolić ukazuje da je CSD za 18 godina sprovela „više od 200 različitih projekata, bavili smo se različitim temama, od promocije mira, tolerancije, do ozbiljne podrške koje smo pružili izgradnji kapaciteta civilnog društva“.

„Fokus nam je, između ostalog, na briselskim pregovorima, zatim smo bili vrlo aktivni kada je u pitanju promocija decentralizacije i ostalih značajnih stvari koje su se dešavale na Kosovu. Takođe, radimo sa omladinom, organizujemo društvene klubove… Dakle, uopšteno govoreći, najponosniji sam na činjenicu što smo uspeli da makar malo popravimo reputaciju civilnog društva u našoj zajednici i mislim da imamo ozbiljnu ulogu u neformalnom obrazovanju, preko hiljadu mladih ljudi iz opština sa većinskim srpskim stanovništvem je prošlu našu obuku… Imali smo, dakle, ozbiljnu, ulogu u stvaranju civilnog društva i bili ozbiljna potpora novim decentralizovanim opštinama, radili smo niz različitih strategija, od ekonomskog razvoja do promocije Zakona o upotrebi jezika, s obzirom na činjenicu da se taj Zakon na Kosovu slabo koristi“, precizira on.