Kadriu: Ne verujem u pomirenje između vlada, već između ljudi (VIDEO) 1Foto: Danas

Postoje ljudi koji imaju veoma čvrst stav prema onome što se dogodilo, prema ratu i istoriji Balkana, istakla je u intervjuu za rubriku Druga strana Kosova Aurelja Kadriu, aktivistkinja iz Prištine.

– Njima bih naročito preporučila razmenu, da na primer ljudi sa Kosova idu u Srbiju i obrnuto, kako bi se suočili sa izazovima sa kojima se ljudi susreću; da preispitaju taj dominantni narativ koji je kreiran zbog medijske propagande. Kada bi ljudi išli na takve razmene, mislim da bi ekstremne ideje omekšale – poručila je Kadriu.

Ona je odgovarala na pitanja pratilaca Danasa na Instagramu, a jedno od njih bilo je koliko se Priština promenila od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine.

Kadriu je rekla da je od tada prošlo dvanaest godina, te da to istorijski nije dug period, ali da je u smislu društva to dovoljno vremena da se mnoge stvari promene.

Ona je takođe kazala da su organizacije civilnog društva kao i civilno društvo u širem smislu, slobodniji i posvećeniji u postavljanju sopstvenih ciljeva na osnovu onoga što je njihovoj zajednici potrebno.

Kadriu je dodala da je aktivizam ono na šta mogu biti ponosni u proteklih dvanaest godina.

– Kada je reč o politici, konačno smo imali decentralizaciju političke scene. Imamo nove pokrete koji se pojavljuju. Nedavno smo imali vladu koju je vodio pokret Samoopredeljenje, koji je dugo bio u opoziciji. U tom smislu, dešavaju se zanimljive stvari. Pozitivna stvar je da smo najzad imali opozicioni pokret koji je došao na vlast, i ako je trajalo kratko,a ono što se posle toga dogodilo bilo je razočaravajuće – navela je Kadriu.

Upitana da li je nekada bila u Beogradu i da li bi volela da ga poseti, ona je odgovorila da je u Beogradu bila nekoliko puta, te da ga je prvi put posetila 2010. godine.

– Naravno da volim da posećujem Beograd. Svaki novi put kada odem, naučim nešto novo. Moji horizonti su otvoreni. Nama su u velikoj meri isprani mozgovi, što mislim da je slučaj i u Srbiji, kroz medijsku propagandu i televizije. Uvek kada odem u Beograd suočavam se sa drugačijim realnostima. Neke su pozitivne, neke manje pozitivne. Postoje ljudi koji imaju veoma čvrst stav prema onome što se dogodilo, prema ratu i istoriji Balkana. Njima bih naročito preporučila razmenu, da na primer ljudi sa Kosova idu u Srbiju i obrnuto, kako bi se suočili sa izazovima sa kojima se ljudi susreću; da preispitaju taj dominantni narativ koji je kreiran zbog medijske propagande. Kada bi ljudi išli na takve razmene, mislim da bi ektremne ideje omekšale. Smatram da bi to dovelo do pomirenja među ljudima, u šta ja verujem. Ja ne verujem u pomirenje između vlada, već između ljudi. To je bio ključni razlog zbog čega sam insistirala na tome da posetim Beograd i generalno Srbiju – istakla je Kadriu.

https://www.instagram.com/p/CDoq3Y4B9yk/

Na pitanje da li je tačno da mladi ljudi masovno odlaze sa Kosova u inostranstvo, ona je odgovorila da je istina da mladi ljudi traže način da odu sa Kosova, te da je to opšti utisak.

Ipak, ona smatra da je to slučaj sa svakom zemljom na Balkanu. Kadriu je ocenila da je to rezultat nesposobnosti vlada da izgrade države koje bi učinile da mladi ljudi ostanu i da žele da ostanu.

Upitana koliko je kosovska javnost upoznata sa životima Srba koji žive u enklavama, Kadriu je odgovorila „uopšteno govoreći, vrlo malo“.

Ona je navela da su srpske enklave na Kosovu sela ili zajednice Srba koje su veoma izolovane, te da funkcionišu kao entiteti sami za sebe.

– U osnovi nema razmene između enklava i tako da kažem „spoljnog sveta“. Generalno o tome se mnogo ne govori, jer čak i Srbi koji ne žive u enklavama nemaju pristup njima. Ljudi ne znaju za njih. One nisu deo javnog diskursa, ne razgovaramo o tome šta se dešava u enklavama. Mislim da oni funkcionišu izvan kosovskih zakona, izvan zdravstvenog i obrazovnog sistema Kosova. Imaju svoje škole i svoje propise. Enklave su poznate samo ljudima koji žive oko njih ili u njihovoj blizini – objasnila je Kadriu.

Ona je dodala da razlozi za njihovu izolovanost nisu samo politički već i kulturološki, jer su oni razvili snažan osećaj pripadnosti toj veoma izolovanoj zajednici. Kadriu je dodala da ona veruje da Kosovo nije opasno mesto za život Srba, kao što veruje da Srbija nije opasno mesto za, kako je kazala, Kosovare da u njoj žive.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari