Foto: privatna arhivaTrenutna situacija u vezi sa pandemijom na severu Kosova je znatno lošija nego što je bila na početku. Verujem da je isto i u centralnoj Srbiji – došlo je do zasićenja od straha kod ljudi.
Dakle, mi smo u martu imali situaciju u kojoj su se ljudi jako plašili pandemije, i bilo je to „zatvaranje“, koje je retko kome teško padalo, dok je sada slučaj da su ljudi manje-više opušteni, jednostavno ne vode toliko računa, što pokazuju i brojke koje uopšte nisu sjajne, kazao je u Instagram intervjuu za Danasovu rubriku Druga strana Kosova Lazar Rakić, programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova iz Kosovske Mitrovice.
On je napomenuo da su se, s druge strane, „kapaciteti zdravstvenih ustanova poboljšali, tako da smo sada dobili PCR laboratoriju u Kosovskoj Mitrovici, što na neki način olakšava i upravljanje samom pandemijom jer smo mi letos imali situaciju u kojoj su se uzorci uzimali ovde, a testovi radili u centralnoj Srbiji i srpskim mestima na Kosovu je bilo dodeljeno samo 60 testova dnevno, što je predstavljalo ogroman problem jer, jednostavno, nisu mogli svi oni koji su imali simptome da se testiraju blagovremeno“.
Naš sagovornik ocenio je da kriza izazvana izbijanjem kovida-19 donekle uticala i na već nestabilnu političku situaciju na Kosovu.
Kako je objasnio, „u početku same pandemije upravljanje pandemijom je vodio Aljbin Kurti, koji je bio na čelu vlade, i ljudi su bili zadovoljni jer su mere kosovske vlade bile jako rigorozne, ali onda je smenjena njegova vlada zbog dijaloga sa Beogradom i to je proizvelo ogroman bes na Kosovu“.
– Ljudi su bili besni jer da umesto prioritet i dalje bude zdravstvena situacija glavna stvar je postala to političko pitanje u vezi sa dijalogom, i onda je dolazilo kod zasićenja od straha kod ljudi. Kada je Avdulah Hoti u julu preuzeo premijersku poziciju porastao je i broj obolelih. Dakle, pandemija jeste na neki način uticala na političke prilike i donekle doprinela rastućoj popularnosti Kurtija na Kosovu. Pandemija će imati uticaj i na situaciju u narednom periodu, jer se tek očekuju ekonomske posledice toga. Dakle, očekujem da će porasti pritisak na vladu, ukazao je Rakić.
Prema mišljenju sagovornika Danasa, ne može se sa sigurnošću reći da li to što je Specijalno tužilaštvo u Hagu potvrdilo optužnice protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija označava i kraj političke karijere doskorašnjeg kosovskog predsednika i kraj dominacije takozvane „ratne koalicije“ na kosovskoj sceni.
– Postoji više faktora koje treba pomenuti. Najpre je potrebno reći da je nakon 1999. došlo do određenog političkog prestrojavanja jer je devedesetih godina među kosovskim Albancima kao politički faktor postojao samo Demokratski savez Kosova (LDK), koji je vodio Ibrahim Rugova i to je bila stranka naslednica Komunističkog saveza Kosova, objašnjava Rakić.
Kako se konflikt zahuktavao, tu se pojavila i OVK i ona se nakon rata prestrojila u političku partiju, odnosno njeni članovi su formirali političku partiju koja je takođe postala važan faktor. Dakle, OVK je među kosovskim Albancima doživljavana kao „ona koja je oslobodila Kosovo“.
– U tom smislu, važno je reći da je Tači bio politički činilac na Kosovu poslednjih 20 godina, da su te institucije na Kosovu gradili njegovi ljudi. Dakle, ne mora nužno da znači da će njegov politički uticaj slabiti, jer tu su institucije, a institucije čine ljudi, a ti ljudi su usko vezani za interese njegove partije. Ipak, tu ostavljamo prostor da vidimo kako će se situacija oko samog suđenja razvijati, budući da u optužnici koja je objavljena u velikoj meri se pominju i zločini nad Albancima i članovima LDK, što će u svakom slučaju na neki način dovesti do promene diskursa o tom „vođstvu“ OVK. Dakle, ostaje da se vidi na koji način će se to odraziti na njegovu političku budućnost na Kosovu – setimo se samo da je i Ramuš Haradinaj bio osuđen od strane prethodnog Haškog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, ali je oslobođen i njegova karijera je i dalje „živa“, bio je i premijer u prethodnom mandatu vlade, ističe Rakić.
Komentarišući tvrdnje srpskih zvaničnika da bi pobeda dosadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa protiv Džozefa Bajdena predstavljala bolju opciju kada je reč o nastavku dijaloga o Kosovu, naš sagovornik napominje da je „važno da razumemo da je Tramp doneo određenu promenu u smislu unipolarnosti politike sa Evropom“.
– Dakle, pre toga mi smo imali jednu unipolarnu politiku gde su Evropa i SAD, kao dve najveće sile iz zapadnog korpusa, bile „na istoj liniji“. Promena koju je doneo Tramp odnosila se na to da je došlo do određenih disonantnih tonova između „te linije“, što je ostavilo manevarski prostor vlasti u Beogradu da drugačije zastupa svoje interese. Ne treba zanemariti ni to da je Trampova administracija bila raspoloženija za transakcionu politiku -„ja tebi, ti meni“, što je takođe ostavilo manevarski prostor srpskih vlastima. Kao treći faktor, bitno je napomenuti da u strukturama Demokratske stranke u Americi postoji mnogo veći broj onih ljudi koji se percipiraju kao saveznici Kosova jer je, ipak, Kosovo projekat tih struktura, što će, na neki način suziti prostor vladajućoj „garnituri“ u pregovorima sa Kosovom, objašnjava Rakić.
Naš sagovornik smatra da, što se tiče dijaloga, ne mora nužno da znači da će Amerika biti uključena u proces pregovora u onoj meri u kojoj je to dosadašnja administracija bila, već da će, naprosto, SAD prepustiti tu palicu Evropi, kao što je to bilo nekada, gde će se Brisel baviti tim pitanjem, a SAD će služiti kao određena vrsta podrške u tom prostoru i očekujem da će biti manje disonantnih tonova između Evrope i SAD.
Biće potreban određeni period da se nova američka administracija, ukoliko Bajdenova pobeda zaista bude potvrđena, „uhoda“, tako da ne očekujem neka velika trvenja i promene u narednih pola godine, objašnjava Rakić.
Sagovornik Danasa ne isključuje ni mogućnost da zbog različitih gledišta Beograda i Prištine o Zajednici srpskih opština bude prekinut Briselski dijalog, koji se sada vodi pod okriljem specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka.
– Imali smo već ovih dana izjave Ramuša Haradinaja gde on traži sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost i da se prekine dijalog sa Beogradom, zbog potvrđenih optužnica i tako dalje. Glavna tačka neslaganja u Briselskom dijalogu glasi da li najpre treba potpisati sveobuhvatni sporazum, pa onda raditi na implementaciji, ili prvo treba implementirati ZSO pa nakon toga potpisati sporazum o svebuhvatnoj normalizaciji. Beograd drži tu drugu liniju“ jer postoji određena doza nepoverenja – sporazum o ZSO je potpisan pre pet godina, a ZSO još nije formirana – kaže Rakić i dodaje da na to pitanje mogu uticati i naredni politički procesi na Kosovu, jer će imati i proces izbora novog predsednika.
Ostaje da se vidi u kojoj meri će LDK i PDK (Demokratska partija Kosova) naći zajednički jezik, jer potreban je kvorum od 80 poslanika da bi se predsednik izabrao, to je dvotrećinska većina, i, u krajnjem slučaju, prosta većina.
– Ono što znamo jeste da će Samoopredeljenje sigurno bojkotovati te sednice na kojima će biti biran predsednik, jer oni žele da taj proces propadne kako bi došlo do novih parlamentarnih izbora, a, s druge strane, ni LDK-u ni PDK-u ne odgovaraju novi izbori jer ne stoje dobro ni jedni ni drugi kada je reč o rejtingu. Dakle, biće puno političkih potresa i videćemo na koji način će se to rešiti, poručuje Lazar Rakić.
Problem s pasošima
Odgovarajući na pitanje jednog od pratilaca Danasa na Instagrama o problemima Srba sa severa Kosova koji imaju pasoše Srbije, Rakić ističe: „Kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju, i stanovnici KiM su vadili srpske pasoše. Nakon toga, EU je tražila od Srbije da taj problem reši jer se suočavala sa ogromnom emigracijom sa Kosova. I to da problem bude rešen tako da Kosovo bude izuzeto iz vizne liberalizacije, pa je Vlada Srbije donela uredbu po kojoj naše pasoše ne izdaju policijske uprave, već je stvoreno novo odeljenje, nazvano „Koordinaciona uprava“, i ono je počelo da izdaje pasoše za nas i ti pasoši su i dalje izuzeti iz bezviznog režima. Ljudi su se puno žalili na to, ali Vlada Srbije nije zainteresovana da taj problem reši“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
