Dvadeset godina posle rata, ako stavim po strani politike koje vode vlade u Beogradu i Prištini, uverena sam da život može da se obnovi. Spadam u one retke Srbe koji iskreno veruju da je povratak moguć, i ne samo da je moguć, nego da je povratak imperativ – poručila je Tatjana Lazarević, urednica portala Kossev iz Kosovske Mitrovice, u Instagram intervjuu u za rubriku Druga strana Kosova portala Danas.
Na pitanje jedne naše čitateljke kakva je epidemiološka situacija na Kosovu, ima li dovoljno lekara i medicinske opreme, Lazarević je odgovorila da kada govorimo o specifičnostima Kosova, jedna je situacija kada su u pitanju većinski srpske sredine, a postoje i izveštaji o Kosovu uopšteno.
– Dok je bila vlada Aljbina Kurtija, ministar koji je bio u toj vladi je bio prilično agilan, a sama vlada je uvela vrlo restriktivne mere. U ovom, takozvanom drugom talasu, sa promenom vlade i sa letnjim mesecima, situacija je krenula u potpuno drugom smeru. “Eksplozija” je možda teška reč, ali da je došlo do naglog skoka zaraženih, a pre svega većeg broja umrlih, to jeste činjenica – navela je Lazerević.
https://www.instagram.com/p/CEMLjpNJsSY/
Govoreći o sredinama u kojima većinu stanovništva čine Srbi u kontekstu korona virusa, ona je kazala da u njima funkcioniše sistem Srbije, te da se testiranja vrše kao i u ostatku Srbije.
– U početku je to bilo preko Torlaka, zatim su se duži vremenski period testiranja vršila na Veterinarskom institutu u Kraljevu. To je inače period koje zdravstvene vlasti u ovim sredinama ističu kao najekspeditivniji, jer su rezultati iz Kraljeva vrlo brzo stizali. Sada smo došli u situaciju da imamo novu vest, a to je da se odvaja novac iz Beograda za otvaranje “pi-si-ar” laboratorije u Kosovskoj Mitrovici – kazala je Lazarević.
Ona je dodala da se u srpskim sredinama poštuju preporuke srpskog kriznog štaba, ali da to uključuje poštovanje preporuka dva sistema.
– Poseban udarac na ove sredine i građanstvo, naročito na severu, bio je dualitet dva sistema, naročito u periodu kada su mere bile vrlo restriktivne, pa su se razlikovali policijski sati. Postojala je zabrana kretanja na snazi iz Beograda, a postojala je takođe i mera kosovske vlade. Mi smo u jednom periodu imali tako restriktivnu situaciju da su građani imali svega četiri do pet sati u toku dana kada su mogli da se kreću, upravo zbog toga što su se primenjivale dvostruke mere – podsetila je Lazarević.
Na pitanje naše čitateljke odakle crpi energiju i motivaciju da i dalje ostane na Kosovu i radi svoj posao, Lazarević je odgovorila da ne zna da li danas u svetu uopšte postoji neki kutak a da oko ljudi nije nastala zbrka. Lazarević je ocenila da živimo u teškim i zlim vremenima.
– Često razmišljam da li je gore nama, starijoj generaciji, koji smo potekli iz jednog drugačije postavljenog sistema u kojem je imalo vremena da se postavi jedan etički vrednosni sistem, ili novoj generaciji koja je rođena nezapamtivši neka lepa i srećna vremena. Sa druge strane, svako vreme nosi svoje i breme i lepotu. Sigurna sam da će i ova vremena nekada za neke druge generacije biti nostalgična. Kosovo je drugačije u odnosu na ostatak sveta samo utoliko što se svima nama čini da je njegova muka najveća i što za razliku od nekih drugih, mi spadamo u ona konflikta područja koja za okosnicu konflikta nose i to etičko pitanje. U najkraćem, jedna teritorija u kojoj se dva naroda vekovima spore oko nje. Suština celog ovog konflikta je u vekovnoj supremaciji jednog naroda nad drugim: kada je uslovno rečeno “srpsko vreme”, Srbi vladaju Albancima, a kada je uslovno rečeno “albansko vreme”, Albanci vladaju Srbima. Međutim, nikako da građani vladaju jedni sa drugima – istakla je Lazarević.
Na pitanje postoji li saradnja albanskih i srpskih novinara na Kosovu, ona je odgovorila da postoji pojedinačna saradnja koja je prilično korektna, ali da može da se unarpedi. Lazarević je kazala da saradnja takođe zavisi od toga gde se novinari nalaze.
– Verujem da kolege koje žive na jugu i fizički su bliže Prištini imaju intenzivniju saradnju sa svojim kolegama. Iz onoga što sam uspela da vidim, to je obično saradnja na samom terenu. Novinari sa severa ređe idu na jug. Mogu da dam primer naše redakcije, to je jedno od vrlo bolnih pitanja za mene. Spadam u one osobe koje od početka zagovaraju solidarnost među kolegama, i zaista ne delim kolege po tome da li su to srpski ili albanski novinari, bez obzira što vidim specifičnosti u našim odnosima. Želela bih da ta saradnja bude mnogo profesionalnija, ako ne prisnija nego što jeste – naglasila je Lazarević.
Ona je dodala da ima mnogo zamerki, bez obzira što ima nekoliko kolega sa kojima komunicira, a one se uglavnom tiču potcenjivačkog odnosa koji kolege u Prištini neretko imaju prema malim srpskim redakcijama.
– Kad kažem potcenjivački odnos, to uključuju vrlo teška iskustva. Naša iskustva su između ostalog i takva da nam se vesti redovno kradu, bez potpisivanja izvora. Mi smo imali tako drastične primere da vrlo ugledni kosovski listovi objave u celini naš tekst, potpišu novinara ispod teksta i to objave u štampanom izdanju – navela je Lazarević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.