Marko Rakić: Pokušavamo da „rebrendiramo“ dobre priče iz prošlosti (VIDEO)

Kada pričamo o srpskoj zajednici, najčešći odgovori su da vide sebe u centralnoj Srbiji, Beogradu, tu je u suštini jedna istina koju ja živim. Ja sam, na primer, bio đak gimnazije u Zubinom Potoku i od 18 učenika mislim da je 13 ili 14 otišlo da živi u Beograd. To je jedna tema kojom se mali broj ljudi bavi, uprkos rezultatima istraživanja javnog mnjenja i uprkos realnoj situaciji, poručio je u Instagram intervjuu uživo za Danasovu rubriku „Druga strana Kosova“ Marko Rakić, izvršni direktor nevladine organizacije „Link“ iz Kosovske Mitrovice, govoreći o problemima migracija mladih i nezaposlenosti na Kosovu, kojima se bavi ta organizacija.

Naš sagovornik je istakao da osim Kosovske Mitrovice koja jeste na jedan način i centar dešavanja za srpsku zajednicu na Kosovu, gde studenti dolaze kako iz centralne Srbije, tako iz ostalih delova Kosova, i gde se realno ni ne primećuju toliko odsustvo života i odsutnost mladih, u drugim opštinama na Kosovu, gde on boravi često i privatno i poslovno, posle radnog vremena u institucijama veoma je zastrašujuća slika jer je mali broj ljudi prisutan i malo njih „cirkuliše“ ulicama i komunicira u suštini.

„Mi smo kao organizacija to prepoznali kao problem. Cela ideja našeg rada datira iz 2015, gde se određeni broj mladih ljudi sa određenim iskustvom sakupio, razgovarao i došao na ideju da možemo da radimo neke stvari. Na sve ono što mi radimo uticalo je nekoliko faktora, uključujući neke aktivnosti koje smo radili takođe u Beogradu, i uz pomoć naših donatora bez kojih puno stvari nije moguće sprovesti“, kaže Rakić.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs)

On je ukazao da lokalna inicijativa „Link“ trenutno ima četiri sfere delovanja.

– Prvo jeste Centar za inovaciju u Kosovskoj Mitrovici, u okviru kojeg mi održavamo treninge, različite događaje, „hakatone“ („maratone“ u razvoju programiranja), konferencije, skupove. Radimo Sizifov posao, a to je da stvorimo pozitivnu klimu za razvoj IT sektora u našem gradu, gde do pre godinu i po dana nije bilo nijedne firme koja je radila nešto preko interneta, a sada ih imamo, recimo, tri i veliki broj ljudi sada ima neke veštine koje „prodaju“ preko interneta, na različite načine preko različitih kanala. Druga stvar kojom se bavimo jeste kultura. Shvatamo da ukoliko želimo da zadržimo mlade ljude moramo da radimo i na unapređenju njihovog kvaliteta života, pa u tu svrhu često sprovodimo neke kulturne aktivnosti. Jedna od njih, na koju smo izuzetno ponosni jeste „Artaton“ – „maraton“ u razvoju ideja u vezi sa kulturom, koje na kraju stručni žiri ocenjuje i neke od njih se sprovode u delo, naveo je on.

Sagovornik Danasa je kao primer projekta iz kulture naveo „Marmelada mural fest“ – festival murala koji se organizuje svake godine u Kosovskoj Mitrovici.

Kako je precizirao, tom prilikom mladi umetnici iz Beograda, Kosovske Mitrovice, iz različitih delova Kosova i regiona, rade različite murale, oslikavaju zidove „i tako daju našem gradu, koji je poprilično siv, neke boje“.

„Pored Beograda Kosovska Mitrovica je možda grad koji ima najviše murala i mi smo na to izuzetno ponosni. Takođe, radili smo festival elektronske muzike – ‘Vulkan fest’ u Zvečanu. Ime festivala potiče od predanja da je brdo iznad Zvečana nekada zapravo bilo ugašeni vulkan i onda mi pokušavamo da neke lokalne priče ‘rebrendiramo’ i da ih koristimo u sadašnosti. To nam puno pomaže, a mislim i da znači ljudima koji tu zajedno sa nama rade“, objasnio je Rakić.

Kao treći domen rada „Linka“, naš sagovornik je naveo medije, „odnosno ovu aktuelnu formu medija, koja je sve popularnija – podkaste“.

– Pokrenuli smo podkast „Kukavičje gnezdo“, i do sada smo uradili četiri epizode, a planiramo još jednu ili dve epizode u ovoj prvoj sezoni emitovanja. Tema tih podkasta je korona i njen uticaj na različite segmente društva. A četvrta stvar, za koju se nadam da je privremena jeste borba protiv kovida. U ovom trenutku ono što je najznačajnije jeste da smo u prethodna dva meseca proizveli 15.000 zaštitnih maski. Ideja nam je da svi zdravstveni radnici na Kosovu, bilo da su Srbi ili Albanci, dobiju makar po jedan zaštitni vizir koji će im pomoći da se osećaju sigurnije dok obavljaju svoj posao. Radimo i serijal kratkih animiranih filmova na temu korone i odnosa mladih prema koroni jer smo shvatili da se mali broj ljudi direktno obraća mladima, osim kritike da oni najviše i prenose koronu, ali niko ne komunicira sa njima na koji način oni to rade, kako mogu da to ublaže ili da spreče, tako da imamo i te neke kanale komunikacije. Na kraju, imamo projekat „Pitaj lekara“, kazao je Rakić.

Ocenjujući položaj nevladinog sektora na Kosovu danas, rekao je da, gledajući Kosovo u celini, misli da je najveća razlika u odnosu na ostatak Srbije odnos institucija prema nevladinom sektoru.

– Na primer, u Prištini nevladine organizacije imaju veoma dobru saradnju sa institucijama, gde institucije, zavisno, naravno od projekta ili institucije, češće smatraju nevladine organizacije savetnicima nego što to rade institucije u Beogradu. Samim tim mislim da su uslovi za razvoj NVO sektora ovde kudikamo povoljniji. Što se tiče NVO sektora samog po sebi, mislim da ima potencijala i da veliki broj organizacija radi ozbiljne stvari. Imate veliki broj nevladinih organizacija u Prištini i mislim da je kvalitet njihovog rada izuzetan. Što se tiče srpske zajednice, postoji određeni broj organizacija koji je veoma aktivan i u poslednje vreme primetna je njihova profilizacija, odnosno usmeravanje. U poslednjih 15 godina nevladine organizacije su radile „sve i svašta“, ali nova realnost jeste da se one profilišu i veoma mi je drago zbog takve situacije na terenu. Dakle, NVO sektor je razvijen i neki rade korisne stvari, naglasio je Rakić.

Upitan da li NVO „Link“ sarađuje i sa organizacijama kosovskih Albanaca, sagovornik Danasa je kazao da se te saradnje najčešće zasnivaju na projektima i vrlo su profesionalne, bez emocije u smislu da neko posmatra svog partnera u poslu na osnovu etničke pripadnosti.

„Mi kao organizacija ne ograničavamo prostor ljudima koji žele da steknu nove veštine, nema ograničenja u tom smislu – ni Ibar niti bilo šta drugo nije prepreka. Otvoreni smo za sve, imamo pripadnike i romske i albanske zajednice, najviše, naravno, imamo ljudi iz srpske zajednice jer smo na severu Kosova. Dakle, postoje organizacije sa kojima sarađujemo, ali nas ne objašnjava saradnja sa organizacijama, već saradnja sa ljudima, bez nekih predrasuda na osnovu etničke pripadnosti. ‘Artaton’ je, recimo, bio međuetnički projekat“, navodi Marko.

Odgovarajući na pitanje veruje li da je u skorije vreme moguće pomirenje Srba i Albanaca na Kosovu, Rakić je naveo:“Neću reći ništa novo, ali, nažalost, mislim da političke odluke i dalje najviše utiču na to. To me vrlo često deprimira. Mi imamo puno primera dobre saradnje i komunikacije, gde to ide u odličnom smeru, ali posle bilo koje političke odluke bude veoma primetno zahlađenje odnosa među tim ljudima koji su već nešto radili“.

– Recimo, hiljadu koraka napred bude učinjeno, pa dođe jedna politička odluka i bude tri hiljade koraka unazad. To je veliki problem. Mislim da budućnost odnosa Srba i Albanaca zavisi od toga, i čitao sam neka istraživanja na takvu temu. Većina ljudi smatra da je to jako teško ostvarivo. Opet kažem – sve to potpiruju političke odluke, odnosno situacija koja proističe iz izjava, iz medija, koje, naravno, kontrolišu političari, konstatovao je Marko Rakić.

„Manimo se tumačenja virusa“

 „U periodu pandemije volim da šaljem jednu, jedinstvenu poruku, a to je da se manemo tumačenja virusa, da se manemo tumačenja lekara i nadrilekara i da ono što svi treba da radimo jeste da pokušamo da zaštitimo sebe i svoju porodicu. Mislim da je to recept za pobedu. To je moja poruka i mladim ljudima i starijima, i svima“, istakao je sagovornik Danasa.