Drugarstvo nas je održalo

Statistički posmatrano, u pitanju je više od 60 koncerata godišnje, čime se ne mogu pohvaliti ni mnogi profesionalni ansambli. Nema značajnijih događaja ili manifestacije u Braničevskom okrugu, pa i šire koje se mogu zamisliti bez prisustva kostolačkih amatera na čijem se čelu od osnivanja nalazi Nikola Topo, umetnički rukovodilac a potom i direktor Društva, šezdesetogodišnjak, koji je iskoristio svoje jedanaestogodišnje igračko iskustvo u Folklornom ansamblu Radničkog univerziteta Kostolac i u novoformirano Društvo uneo niz novina u organizacionom smislu, kao i niz novih koreografija.

Amaterizam u oblastima kulture na prostorima kostolačkog rudarskog basena datira mnogo pre formiranja KUD- a „Kostolac“?

– Podsetiću da amaterizam na kulturnom planu datira još iz daleke 1947. godine kada je u selu Kostolac, postojbini Vajfertovih rudara formirano Udruženje pod nazivom „Svetlost“, kao izraz potrebe rudara da se nakon napornog rada u jami okupljaju u nekoj od sekcija Udruženja. Po nekom mom saznanju, formirane su Dramska, Muzička i Folklorna sekcija, a posle izvesnog vremena tu aktivnost preuzeo je Radnički univerzitet Kostolac u okviru IEK- a Kostolac. To praktično znači da kulturno- umetnički amaterizam na ovom prostoru postoji 65 godina, a gašenjem Radničkog univerziteta na predlog mojih brojnih istomišljenika 1978. godine pokrenuo sam inicijativu i formirali smo KUD „Kostolac“. Te godine je počela da radi Folklorna, a potom Literarna, Likovna i Dramska sekcija, Hor, Sekcija domaće radinosti , uz prisustvo Duvačkog orkestra sa najdužim stažom.

Pored redovnog prisustva na takozvanoj domaćoj sceni, tokom ovog perioda imali ste i mnogo nastupa na međunarodnoj?

– Ove 22 zemlje Evropske unije, potom Izrael i Brazil svakako su podatak o našoj uspešnosti odakle smo doneli i pregršt priznanja. Raspadom Jugoslavije, a potom i zbog krize devedesetih godina broj naših nastupa na inostranoj sceni zbog nedostatka sredstava drastično se smanjio. Moja intimna želja koja nije ispunjena je da ovaj ansambl gostuje u Rusiji. Da nesreća bude veća, ove godine smo imali izuzetnu ponudu iz Moskve, ali nažalost putni troškovi koje smo bili u obavezi da snosimo prevazilaze naša skromna finansijska sredstva, zbog čega smo bili prinuđeni da otkažemo poziv. Pored Rusije, nismo gostovali u Španiji, Portugaliji i nekim skandinavskim zemljama.

Vaša YU nostalgičnost žal je za vremenima kada za KUD „Kostolac“ nije bilo granica kada su u pitanju nastupi, pozivi su stizali iz svih republika. Poseban akcenat stavljate na „Susrete drugarstva Elektroprivrede Srbije“ na kojima je vaše Društvo sa uspehom nastupalo, gotovo u svim sekcijama?

– Susreti drugarstva su bili neka vrsta Olimpijade mladosti koja je okupljala sve radničke kolektive EPS-a koji su negovali kulturno- umetnički amaterizam. Tadašnja shvatanja bila su da nije dovoljno biti radnik elektroprivrede, već da se u slobodnom vremenu on bavi određenim kulturnim ili sportskim aktivnostima, znači kompletna ličnost koja na taj način može da da svoj maksimum na poslu koji obavlja.

Zlatnim periodom KUD „Kostolac“ često nazivate vreme kada je na njegovom čelu bio Miroslav Janković, tadašnji direktor PO „Kostolac“?

– Moram da pomenem činjenicu da je prvi predsednik KUD „Kostolac“ bio Miroslav Mile Janković, izuzetni entuzijasta zahvaljujući kome smo doživeli neočekivani uspon nakom prekida gašenjem RU Kostolac. Izražavam zahvalnost svim kasnijim predsednicima, ali da nije bilo Jankovića koji je podržavao sve moje ideje i želje rukovodilaca ostalih sekcija, Društvo verovatno ne bi bilo ono što je danas.

Vaše Društvo krasi i činjenica što nikada niste odbijali poziv iz malih, seoskih sredina kojima ste pružali kvalitetne nastupe, što je danas prava retkost, ali svakako i kvalitet više?

– Svaki naš koncert je vredan onoliko koliko zazlužuje kontakt sa publikom, bez obzira na broj posetilaca ili sredinu u kojoj nastupamo. Ponašamo se strogo profesionalno, a istovremeno koristimo priliku da naše mlađe sekcije steknu određeno iskustvo.

Bogati repertoar na izvestan način uslovljen je činjenicom da je Kostolac mnogonacionalna sredina, svojevremeno su ga nazivali Jugoslavijom u malom?

– Svakako, poznato je da naš Folklorni ansambl karakrteriše i repertoarska politika. Svojevremeno dolaskom naroda sa raznih meridijana u ovu rudarsku sredinu koji su sobom donosili i deo svojih kulturnih nasleđa koje su želeli da sačuvaju, stvorila se i potreba da se to kroz koreografije i realizuje. Ja sam prihvatio obavezu da deo te tradicije očuvamo, otuda na našem repertoaru i igre vojvođanskih Rumuna, Mađara, Rusina, dole sa juga Dimitrovgrada, gore na severu Subotice, to nas krasi i zbog toga nas vrčlo često pozivaju.

Od nekadašnjeg KUD- a „Kostolac“ ostala je samo folklorna sekcija koja ne samo da ne stagnira u igračkom potencijalu pre svega, već je i najmasovnija od osnivanja?

– Mi danas imamo šest ansambala unutar Društva sa više od 200 članova, u pitanju su selekcije u zavisnosti od uzrasta. Najmlađi je „Kolibri“, malo stariji Dečiji folklorni ansambl „ Vrabac“, nešto stariji „ Proleće“ sa dva ansambla. Reč je o uzrastu do osmog razreda osnovne škole nakon čega stiču pravo za ulazak u pripravnički ansambl a potom i kandidaturu za ulazak u Prvi izvođački ansambl. Za razliku od brojnih kulturno umetničkih društava mi imamo i ansambl veterana u kome su okupljeni oni koji su proneli slavu Društva i grada Kostolca.

Nedavno ste odbili ponudu da postanete član Upravnog odbora Centra za kulturu Kostolac, novoformirane Ustanove pri Gradskoj opštini Kostolac?

– Pozdravljam formiranje dugo očekivanog Centra za kulturu, želim da vremenom ispuni sva očekivanja građana Kostolca, ali ja u ovom trenutku jednostavno ne želim da učestvujem u toj priči iz više razloga, pre svega zbog još uvek nerešenih i nedefinisanih pitanja vezanih za njegovo funkcionisanje.

Devetnaest brakova unutar KUD- a

U Folklornom ansamblu KUD „Kostolac“ u toku 34 godina postojanja i rada sklopljeno je i 19 međusobnih brakova.

– Kod nas još uvek vlada pravilo, takozvani moralni kodeks da svaki član ima pravo na jednu „ vezu“ unutar Društva. To se još uvek poštuje, a kao produkt dugogodišnjeg druženja na brojnim koncertima u zemlji i inostranstvu izrodile su se i brojne ljubavi koje su na kraju krunisane brakom, kaže Nikola Topo koji je među prvima „ stao na ludi kamen“.