Foto: Beta/Dragan GojićDruštvene mreže odavno nisu bezbedna mesta za iznošenje mišljenja i stavova, čemu svedoči i nedavni slučaj muškarca koji je uhapšen zbog sumnje da je na društvenim mrežama objavljivao uvredljive i preteće komentare i video-snimke eksplicitnog sadržaja.
Njega je policija uhapsila početkom novmebra u saradnji sa sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, jer je otkriveno da je već duže vreme na društvenim mrežama sa naloga „drajzica“ postavljao uvredljive i preteće komentare kao i eksplicitne video snimke.
Policija je u njegovom mobilnom telefonu pronašla taj profili i objave koje je postavljao na društvene mreže.
On se tereti za polno uznemiravanje, proganjanje i ugrožavanje sigurnosti i priveden je u tužilaštvo.
Pre toga su privođenja, zbog objava na društvenim mrežama, bila učestalija posle tragedije u „Ribnikaru“ i u okolini Mladenovca.
Privedena je nekolicina tinejdžera jer su na društvenim mrežama postavljali objave u kojima su davali podršku učiniocu krivičnog dela, maloletnom K. K, ali i pretnji da će i oni učiniti nešto slično.
Prema objavljenim informacijama, o čemu je i Danas pisao, najpoznatiji primer jeste slučaj devojčice (14) iz okoline Novog Sada koja je uhapšena zbog sumnje da je pretila učenicima u razredu i na društvenoj mreži pružala podršku učiniocu krivičnog dela u „Ribnikaru“.
Ona je, takođe, osumnjičena da je učinila krivična dela ugrožavanje sigurnosti, izazivanje panike i nereda i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, zbog toga joj je određen pritvor od 30 dana.
U pritvoru je provela tačno dva meseca nakon čega joj je stavljena nanogica i uvedena zabrana napuštanja stana.
Viši sud za maloletnike joj je sredinom avgusta ukinuo nanogicu i meru napuštanja stana i odredio privremeni smeštaj kod babe i dede.
Komentarišući za Danas zbog čega neko može da bude uhapšen zbog objave na društvenim mrežama, advokat Rodoljub Šabić kaže „da moraju da budu ispunjena dva uslova da bi se smatralo da objava na društvenim mrežama ugrožava nečiju sigurnost“.
„Objava prvo, mora da izaziva osećaj straha kod osobe kojoj je usmerena i, drugo, mora i da bude i neposredno upućena i ozbiljna i ostvariva“, kaže Šabić.
„Psovke, uvrede ili slični gestovi sasvim očigledno ne ispunjavaju taj uslov“, dodaje on.
Šabić ističe da po našem Krivičnom zakoniku krivično delo uvrede jeste kažnjivo, ali se gonjenje za to delo preduzima isključivo po privatnoj tužbi.
„Svako ko se smatra uvređenim ima pravo na sudsku zaštitu, ali to pravo ostvaruje samo ako lično podnese sudu privatnu tužbu. Pokretanje ‘kvazi službenih postupaka’ i angažovanje tužilaštva i policije ili drugih bezbednosnih službi i privođenje ljudi zbog uvredljivih twitova na račun bilo koga, makar i najvišeg funkcionera, bez valjanog osnova predstavlja ‘samo nezakonito zastrašivanje'“, navodi Šabić.
On se osvrnuo i na podizanja optužnice zbog navodnog ugrožavanja bezbednosti Aleksandra Vučića.
„U praksi je već bilo brojnih slučajeva selektivne primene zakona i sa privođenjem i zadržavanjem, ali i sa podizanjem optužnice i to uz pritvor u višemesečnom trajanju, zbog navodnog ugrožavanja bezbednosti Aleksandra Vučića da bi nakon svega toga optužba bila pravnosnažno odbijena“, priča Šabić.
„Posebno je loše i štetno kad se takvi postupci pokušavaju pravdati tako što se radnje, koje su očigledno samo krivična dela uvrede, protivno elementarnim pravnim standardima i stavovima sudske prakse pokušavaju kvalifikovati kao teža krivična dela, na primer, ugrožavanje sigurnosti“, dodaje naš sagovornik.
Putem društvenih mreža korisnici korisnici mogu da šire netačne informacije i da, iako imaju dobru nameru, tako izazovu štetne posledice.
Prošle nedelje po internetu su „kružile priče“ da nepoznata lica koristeći crni kombi pokušavaju da otmu decu, nudeći im bombone.
Policija je nakon izvršenih provera utvrdila da su ovi navodi netačni.
Policiji u Mirijevu je jedanaestogodišnji dečak u pratnji roditelja prijavio „da su ga napali ljudi iz crnog kombija“, a policijski službenici su nakon razgovora s njim utvrdili da je maloletnik sve izmislio da ne bi otišao na kontrolnu vežbu, što je i priznao. Takođe, ideju da tako nešto izmisli, kako navode u policiji, dobio je nakon što je video lažne vesti o crnom kombiju na društvenim mrežama.
„Odgovornost za širenje dezinformacija i izazivanje panike moguća je generalno samo ako su ispunjeni uslovi iz čl. 343 Krivičnog zakonika – da je vest koja se širi laž i da zaista izazove paniku ili narušava javni red i mir“, objašnjava Šabić.
On je dodao da i u ovom slučaju postoji selektivna primena zakona, i naveo da određeni mediji jednostavno ne odgovaraju za širenje dezinformacije, dok se novinari drugih medija zbog objavljivanja istine hapse.
„I ovde smo bivali suočeni sa selektivnom primenom zakona, pa je, na primer, novinarka Ana Lalić, iako je objavila istinu o stanju u novosadskoj zdravstvenoj ustanovi tokom korone, bila hapšena, a urednik Informera koji je u direktnom TV programu lažno najavljivao državni udar, uopšte nije tretiran“, naglašava Šabić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
