Društvene mreže mogu da pomognu u informisanju

Radojević je rekla da su neki ljudi „ubačeni“ u sistem lažnih vesti i da im veruju, dok su tviteraši, na primer, iskoristili sve mogućnosti ne bi li objavili informacije iz lokalnih zajednica i na taj način pomogli novinarima u istraživanju.

Ona je navela i da je Raskrikavanje za vreme vanrednog stanja vrlo često kontarktiralo tvietraše iz gradova da pomognu u proveravanju informacija.

„Novinari koji su orijentisani samo na internet“, rekla je Radojević, „imaju manje terenskog posla, ali im internet omogućava da pretražuju sve baze podataka u sveta iz svoje dnevne sobe“.

Radojević je istakla kako je najbolji način za izbegavanje lažnih vesti taj da se ne čitaju vesti medija koje obajvljuju „vrišteće naslove“ i rekla da bi ljudi trebalo da pronađu „oaze“ u kojima mogu da nađu proverene informacije.

Otkrivanje lažnih vesti, objasnila je, nije komplikovano, „treba samo imati u glavi ko je šta rekao i ima li zdravog razuma i logike u tome što je rečeno“.

Ona je ukazala i da u medijima ne postoji debata, već da se govori samo o onome što Srpska napredna stranka dozvoljava, a da su društvene mreže način da se od toga pobegne i da se na njima održava stvarna debata.

„Da društvene mreže nisu toliko značajne“, istakla je Radojević, „ne bi Aleksandar Vučić ulagao toliko para u mašineriju i botove“.

S druge strane, podsetila je, da nije bilo društvenih mreža i da je onlajn zajednica ostala nema, uzbunjivač Aleksandar Obradović bio bi osuđen.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić ocenio je da građansko novinarstvo ima i dobrih i loših strana, navodeći kako ima dosta primera grešaka.

Te greške su, kako je rekao, nastale zbog potrebe da se vest što brže objavi, bez provere, a tabloidi su mnogo puta naseli na lažne ili preuveličane informacije.

Bodrožić je ocenio da redakcije dnevnih listova imaju problem sa „žurbom i stresom“ u objavljivanju vesti i zbog toga što vlasnici medija traže od tih redakcija određen broj naslova i klikova tokom dana.

U nedeljnicima, primetio je, situacija drugačija jer se informacije dobro porveravaju.

On je rekao kako je očekivan gubitak poverenja u mejnstrim medije i da se zbog toga razvilo poverenje u društvene mreže, ali i da se „balon“ građanskog novinarstva „izduvao“, podsetivši da je devet godina nakon Arapskog proleća, u kome je to novinarstvo igralo značajnu ulogu, došlo do toga da se građansko novinarstvo bavi pričama o Zemlji kao o ravnoj ploči.

Urednica rubrika društvo i ekonomija na portalu Nova.rs Jovana Šesterikov istakla je da je problem hiperprodukcija vesti na društvenim mrežam jer je teško izabrati šta je relevantan sadržaj i da li ga objaviti odmah ili sačekati na proveru.

Ona je rekla da se, u odnosu na svetske trendove, u Srbiji društvene mreže znatno manje koriste za ozbiljnu poltičku debatu, i da je u toj sferi potrebna regulacija, ali da će se dugo čekati na to jer ne postoji politička volja.

Socilog Dalibor Petrović ocenio je da se internet pretvara u puku infrastrukturu za pristup informacijama, i da se postavlja pitanje da li su iskorišćeni svi njegovi potencijali ili su ljudi pristali na onu vrstu definisanih informacija koje internet nudi.

Petrović je podsetio da je na platformama poput Fejsbuka i Tvitera odgvornost da eliminišu govor mržnje i pozive na nasilje, ali da postoji otpor prema drugim vrstama cenzure.

On je istakao da su države naročito zainteresovane da poseduju kontrolu nad internetom, pre svega političkih razloga.

Kontrolu nad internetom, rekao je, žele i mejnstrim mediji kako bi očuvali primat koji imaju, ali i javna sfera, odnosno građansko društvo, kako bi zadržalo prostor u kome može da komunicira bez intervencija.

Petrović je rekao da je društvo došlo do toga da se raspravlja o Zemlji kao o ravnoj ploči i o tome da li su vakcine korisne zbog toga što su ljudi izgubili poverenje u medije, „pa lutaju od izvora do izvora i ne znaju šta je istina“.