Društvene mreže uzele primat od televizija: Šta pokazuje istraživanje o medijskoj pismenosti građana

Od svih medija, građani najviše vremena provode uz društvene mreže, oko 100 minuta dnevno, 57 minuta slušajući radio, a štampi posvećuju 28 minuta dnevno, pokazuju rezultati istraživanja.

Istraživanja je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju, u okviru programa „Nova pismenost“, koji partnerski sprovode „Propulsion“ i Američka agencija za međunarodni razvoj.

Po istraživanju, građani su 2021. prosečno provodili nešto više od sat vremena dnevno uz televiziju (68 minuta), a sada se njihovo poverenje u televiziju, kao i vreme koje provode uz taj mediji povećalo na skoro sat i po vremena (88 minuta).

Menažer programa „Nova pismenost“ Goran Zarić izjavio je da građani svoju medijsku i digitalnu pismenost ocenjenjuju kao „zadovoljavajuću“, navodi se u saopštenju.

Prema njegovim rečima, mladi su najčešće na Instagramu, dok je 66 odsto tinejdžera svakodnevno na „TikToku“.

Dodao je da se putem televizije primarno informiše publika starija od 40 godina.

Skoro polovina ispitanika, kako je kazao, i dalje navodi da veoma retko ili nikad ne proverava izvore informacije koju su čuli ili pročitali.

„I pored pomenutih medijskih navika, ubedljivo najveće poverenje građana iskazano je za informacije koje dobijaju putem ličnih kontakata (76 odsto), dok ispitanici najmanje poverenja imaju u influensere kao kanale informisanja (57dsto)“, rekao je on.

Istakao je da program „Nova pismenost“ od ove godine meri i indeks medijske i digitalne pismenosti kroz rodnu prizmu.

„Zanimljivo je da je kod žena zabeležena viša vrednost medijske (4,06) i digitalne (11,00) pismenosti u odnosu na muškarce“, kazao je on.

Nalazi ukazuju da građani svoje mogućnosti u pogledu kritičkog razmišljanja i procenjivanja sadržaja koji se emituju u medijima ocenjuju nešto bolje nego u kriznim, pandemijskim godinama, navodi se u saopštenju.

Ukazano je da „indeks medijske pismenosti još uvek nije dostigao vrednost iz perioda pre pandemije“ kovida.

„Čini se da je preplavljenost informacijama o korona virusu i situaciji u zemlji i inostranstvu, sada zamenila trenutna međunarodna politička i ekonomska kriza izazvana agresijom Rusije na Ukrajinu“, navodi se u saopštenju.

Ocenjeno je da je to „ponovo uticalo na niže nalaze po pitanju proveravanja izvora informacija ali i toga da li tekst potkrepljuje tvrdnju koja je izneta u naslovu“.

Istraživanje pokazuje, kako je navedeno, i da građani Srbije sve više uviđaju značaj zaštite ličnih podataka na internetu.

U ovom istraživačkom ciklusu zabeležen je najveći procenat ispitanika koji znaju da zaštite lične podatke na internetu (59 odsto).

Zabeležen je, takođe i najviši procenat njih koji su u nekoj meri doživljavali neprijatnosti u komunikaciji putem interneta, u vidu vređanja, prozivanja, ismevanja, pretnji (42 odsto).

Zarić je za agenciju Beta kazao da ovogodišnji indeks medijske pismenosti građane Srbije „smešta negde u raspon dobre usklađenosti sa idealom“.

Objasnio je da indeks medijske pismenosti beleži zapravo sposobnost osobe da analizira medijski sadržaj.

„Digitalna pismenost koja je do sada pokazivala trend rasta, ove godine je nešto niža u odnosu na lane i iznosi 10,68 od 15 maksimalnih poena i analiza je pokazala da je u pitanju digitalna pismenost starijih sugrađana“, rekao je Zarić.

Naveo je da naročito oni iznad 50 godina „negde lagano osećaju da imaju sve više i više problema da idu u korak sa razvojem tehnologije i novih medija“.

„Sve im je teže da prate dešavanja u digitalnom svetu, što utiče na pad ovog indeksa“, rekao je Zarić.

Kazao je da su, kada se govori o medijskim sadržajima, njihova istraživanja počela u periodu kada nije bilo pandemije kovida i ni naznaka ratu u Ukrajini.

„Zadesilo nas je da 2019. 2020. i 2021. ta navala infiormacija o korona virusu utiče na osećaj nesigurnosti kada sugrađani procenjuju svoju sposobnost da pronađu kvalitetne i istinite informacije u medijskom sadžaju“, rekao je Zarić.

Naveo je i da je „sada taj trend zamenilo ono što se dešava u Ukrajini“, te ocenio da i dalje nije postignut onaj zadovoljavajući nivo, kada se govori o medijskoj pismenosti.

Rekao je i da su zanimljvi i neki drugi nalazi koji su ove godine prvi put „malo detaljnije“ analizirani, te precizirao da su se istraživači potrudili da uporede ponašanja i navike „čak i trendove u preferencijama kod žena i muškaraca“.