Društveni aktivizam i dalje kažnjiv

– Uspeli smo da organizujemo čišćenje parka, čišćenje plaže, čišćenje ponižavajuće deponije iz gradskog ruiniranog hotela, snimimo spot ‘’Happy Kostolac’’, snimimo himnu, organizujemo humanitarni koncert za poplavljene, akciju dobrovoljnog davanja krvi, kabaretsko veče, obeležimo Dan planete Zemlje, prefarbamo neke zarđale oglasne table i sablasne oglasne stubove, učestvujemo u akciju uređenja vrtića. – počinje svoju priču Milan.

Osnovni motiv oko koga su okupljeni aktivisti je pomoć gradu, stanovnicima tog mesta. Aktivistima je najviše žao jer su u mnogim državama slična udruženja dragocenost grada, a u našoj državi smetnja. Milan i još dvadesetak članova Udruženja rade efikasno, sa jasnim porukama, sa puno energije i sa sopstvenim novcem.

-To je, naprosto, prst u oku onima koji ne umeju da se organizuju, neefikasno troše budžetska sredstva ili ne znaju kako da ih utroše, onda dolazimo do sukoba društvenog aktivizma i patološkog oblika politike, koja nas je i dovela do toga da smo zaglavljeni u beznađu. Plašim se da su čelni ljudi u Kostolcu u nama prepoznali neki skriveni politički pokret, konkurenciju, organizaciju koja pikira njihova mesta, odnosno mi smo za njih nešto što treba ugušiti – priča Milan.

Umesto poziva na rešavanje problema mladih u Kostolcu ili poslovni razgovor, Milan je dobio poziv za razgovor sa prekršajnim sudijom. Kaže da je prijavu dobio zbog performansa koji nikad nije održan.

– Ideja je zapravo bilo da „Buđenje“ bude uvek aktivno. Da svaki dan uradimo nešto dobro ili pošaljemo neku poruku. Performans „Ne radim – ucim“ je otprilike bio zamišljen da se skrene pažnja na mlade koji su nezaposleni. Međutim, nismo održali taj performans, odustalo se od toga. Okupili smo se u parku kako bi se dogovorili oko informacija vezanih za dalji tok naših aktivnosti. Na upozorenje da se to smatra javnim skupom, odgovorili smo da to nije slučaj i razišli se nakon 5 minuta. Međutim, ja sam ipak dobio prekršajnu prijavu – kaže Ceković.

Ceković još dodaje da je preko „Buđenja“, na njegovu inicijativu, do sada održano 15 protestnih šetni, akcije čišćenja raznih lokaliteta u Kostolcu, kulturna dešavanja, humanitarni koncerti i sportski turniri, kabaretske večeri, kao i da je sve uredno prijavljivano policiji.

– Bio sam u Prekršajnom sudu, dao izjavu. Imam utisak da je i sudiji ta prijava besmislena. I najmanje je ovde reč o tome da li ću biti kažnjen ili ne, ovde je reč o sistemu vrednosti koji je naopak i zato se kao društvo gasimo. Doživljavam ono što je u Srbiji jedina konstanta – apsurd – ovoga puta u formi prekršajne prijave – kaže u neverici Ceković.

Pored Cekovića, prijava je podneta i protiv aktiviste Nenada Mirkovića. Ako ga sistem kazni, Ceković kaže da neće platiti i da će se braniti performansom pod nazivom „Zatvor je moja sloboda“.

Još jedna nepravda za mlade, vredne ljude

Ovo nije prvi put da se mladi aktivisti društveno odgovornih akcija kažnjavaju umesto da im se pomogne. Od nedavno je svima dobro poznat slučaj aktiviste iz Beograda, studenta šumarstva Filipa Vukše, koji je ove godine dobio kaznu od 60.000 dinara za prekršajnu prijavu zbog svoje akcije saniranja dva autobuska stajališta u Ustaničkoj ulici u Beogradu.

– Pokušaćemo sa Filipom Vukšom da uspostavimo saradnju, jer to što on radi je nešto kao urbano-gerilska borba za smisao. Sada imamo i ideološku povezanost sa njim a naziva se „prekšajna prijava“. Spremni smo da mu pomognemo na bilo koji način – kaže Ceković.