Srbija sa 15,7 odsto starog stanovništva četvrta je u svetu. Sa prosečnom starošću stanovništva od 41,5 godina nalazi se u grupi od pet najstarijih zemalja u Evropi. Za pola veka udeo mladih u stanovništvu se prepolovio, a broj starih povećao za dva i po puta. Demografska slika je „opominjuća“ , a opet, briga o starima, u skladu sa mogućnostima jednog siromašnog društva, uglavnom je na marginama, odnosno veoma malo ili gotovo nikako u medijima se ne govori o starim ljudima, osim ako se dogodi neka nesreća ili „elementarna nepogoda“.
Potresne su, zato i veoma upečatljive retke priče koje govore o selima u kojima živi po nekoliko staraca i starica do kojih niko ne svraća, a retko čak i najbliži. Bili smo i mi svedoci kako to izgleda kada napada sneg, a do staraca su stizale samo specijalne ekipe spasilaca. Do nas stižu i priče o zanemarivanju roditelja, usamljenosti, depresiji. U Srbiji ima 38 domova, 25 gerontoloških centara, a 50 je privatnih domova za stare u kojima je mesečni smeštaj između 500 i 2500 evra. Oni koji se bave profesionalno ovom problematikom ukazuju da starim ljudima kod nas treba više usluga i onih koji nude te usluge. A, opet, slike koje nas okružuju, a koje nameću mediji, slike su razbarušene i bezbrižne mladosti, što je, dakako, prijatno za oko, ali je i svojevrsno skrivanje prave slike oko nas, a oko nas su sve stariji. Mnogi će reći da je prijatnije preko TV ekrana gledati mladost, da i stari uživaju u slikama mladosti, ali ozbiljno društvo, koje je sve starije, svakako bi trebalo da nešto ozbiljnije sagledava stvarnost.
Što su sredine manje i siromašnije, to je pitanje starih ljudi marginalnije, eventualno prepušteno Centrima za socijalni rad, odnosno zdravstvenim radnicima koji, u okviru svojih profesija, mogu da pomognu, ali to nije dovoljno. Teško je suočavati se sa onima koji žele da sačuvaju svoje dostojanstvo bez obzira na godine i bolesti koje ih čine još usamljenijim. Istina, u društvu koje je ispaćeno već decenijama i gde su ljudi svedeni na egzistencijalni opstanak, gotovo da izostaje empatija prema drugom. Ipak, svedoci smo da mnoge porodice opstaju upravo zahvaljujući penzijama koje su zaradili najstariji u kući. U manjim gradovima, bez obzira što je reč o urbanitetima, još se živi u patrijarhalnoj zajednici, odnosno najčešće u kućama u kojima su po tri generacije, a vrlo često upravo srednja generacija ne radi ili je ostala bez posla. Neretke su porodice u kojima penzioneri izdržavaju ne smo svoju decu već i unuke.
U društvima koja su uređena i bogata „starost neće toliko teško pasti“ jer osim poštovanja, obezbeđeni su i mehanizmi da se starost učini što dostojanstvenijom i prihvatljivijom, pa i kultura ponašanja u društvu opredeljuje i lični odnos prema starenju ali i odnos porodice i društva. Starost nije hendikep, pa čak i kada je to starenje praćeno neprijatnim bolestima koje stare ljude isključuju iz svakodnevice ili im otežavaju snalaženje u toj svakodnevici. Starost nije sramota, ali nikako stari ljudi nisu isto što i deca, kako se to kod nas „lakonski“ veli. Pisac Mileta Prodanović definiše starost kao „protok vremena i entropiju tela“. David Albahari smatra da si star onda kad si odjednom „svima na putu i svi se sapliću o tebe“.
Kontemplacije na temu starosti svakako su različite, očigledno je da starost kao tema pruža mnogo mogućnosti, ali uvek su prisutni strah i nelagoda, mada poetika često ne dodiruju suštinu svakodnevice koja je banalna i sumorna. Često ste i sami svedoci da niko ne želi da priča o starosti, da je „sramota“ biti star, da se „podrazumevaju“ određene tegobe sa godinama i da ih ne treba „tragično“ , ni lično shvatati. Takođe se lakonski govori da je „neko star sa trideset“, a neko je zadržao „mladalački duh“ i sa šezdeset. Na žalost, kod velikog broja starih koji nas okružuju nije reč o „stanju duha“ već o zanemarivanju.
Prijepoljske starine
Prijepoljska opština ima 37.000 stanovnika, a nešto više od 7000 ih je radilo prošle godine prema evidenciji Republičkog fonda fonda za penzijsko invalidsko osiguranje, što je za preko hiljadu manje od onih koji primaju penziju, dok je broj nezaposlenih u granicama zaposlenih. Starosna struktura stanovništva je opominjuća. Naime, iako su nešto „mlađi“ od državnog proseka, prosečna starost stanovništva je 40 godina. Broj starijih od 65 godina je 5780, a mlađih od 14 godina je svega 3971. U Zlatiborskom okrugu živi 286.549 stanovnika, a preko 50.000 je starije od 65 godina.
Region starih
Prema poslednjem popisu u šumadijskom i regionu zapadna Srbija živi 2,031.697 stanovnika, što je i najveći broj u Srbiji. Prosečna starost stanovništva iznosi 42,3 godine što je više od proseka Srbije, a neznatno manje samo od istočne i južne Srbije gde i živi najmanje stanovništva. Više od 65 godine ima ćak 17,67 posto stanovnika ili 303.000, dok je onih do 14 godina svega 14 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
